среда, 11. март 2020.

Шајка

У тихој ноћи клизила је шајка низ Тамиш,
на обали, пролећни плес плесали су јасени.
Крај мене ти, богом дана да уздахе мамиш,
лепотом која све друго успе да засени..

Месец нас мотрио, вечерњом росом опран,
чаробно жут, као да је преливен јодом.
Песма се чула, сладуњави мецосопран,
сва чула будио док је лебдео над водом..

Игра је почела, цео свет под ногама босим,
некрунисана краљица салсе и фламенка,
ту слику дивље тебе у срцу носим,
у корак ме прати верно, као сенка..

Руке се наше у трену овлаш дотакле,
срећа ил' случај, свако у томе има свог удела,
О, знам шта значи кад очи тако зацакле,
изговор беше да те је врелина слудела..

У тихој ноћи клизила је низ Тамиш шајка,
на обали, пролећни плес плесали су јасени..
Била си ти, био сам ја, била је бајка,
таква, да својом лепотом све друге засени..