петак, 31. мај 2019.

Пали!

Прегрмео многе офанзиве,
заслужио ордене, медаље,
спасавао рањене и живе,
бодрио их да наставе даље,

штитио их оружјем и телом,
себе није умео да чува,
два пута је закачен шрапнелом,
носи белег испод десног ува.

Земљу коју газио је чизмом,
други су изгубили у миру,
сад му главу пуне оптимизмом,
њему, војсковођи, официру.

Три звездице красе еполету,
подрхтава рука, сузу брише,
остао је сам на овом свету,
пуковнику нема ко да пише.

Одавно је постало му јасно,
боље да не утече шрапнелу,
кад не живи нек бар умре часно,
насмејан, са пиштољем на челу.

Неће бити оних који плачу,
нити има за чиме да жали,
кад повуче прст на окидачу
и нареди последњи пут - пали!

понедељак, 27. мај 2019.

Не говори

Не говори о горчини,
о самоћи или једу,
јер мени се тако чини
са нама је све у реду..

Све је исто ко ономад,
још ми светлом тераш таму,
ничег не фали ни комад,
пузла стоји у свом раму,

срце тамо где је било,
опасало висок бедем,
и не пушта, моје мило,
неког другог да уведем,

једино си ти унутра,
мој памук и моја нежност,
суђена за ново сутра
да ми будеш неизбежност..

Не говори о тескоби,
коначности или сети,
још сам ту у твојој соби,
крила рашири и лети,

цео свет је твоја писта,
блистај увек пуним сјајем,
добра, предивна и чиста,
ја ћу снагу да  ти дајем,

када паднеш да се дигнеш,
усправно да држиш главу..
Куд год кренем ти ме стигнеш,
не, не дам те забораву,

врх си мога Евереста,
нетакнут снег Хималаја,
баш зато што није честа,
права љубав нема краја..

среда, 22. мај 2019.

Nomen est omen

А звала се... Звала се.. Уф... 
На слово Л, ваљда...
Лаура, Луција, Лорена, или вeћ слично,
неко име атипично..
Знам кад се представљала, на први помен,
помислио сам - nomen est omen..

С њених је усана текао мед,
и шта год причала, у недоглед,
имало је сладуњав призвук и шум,
изгубих ум!

Да она каже - данас је јули,
пакујемо кофере и право ка Пули,
небитна ствар,
што је јануар!
Нит' се шта пита, нит' се шта чачка,
када нешто одлучи, то је тако и тачка!

А била је....Била је...Уф..
Мислим црнка, ваљда..
Или ипак црвенокоса? Не, смеђа!
Пловио сам уз њена леђа
упорно као експедиција Магеланова,
новоткривеном Стазом дланова..

Tе усни, очи, осмех и лице,
портрет са ренесансне разгледнице
сликане руком Јана Ван Ајка..
Богиња Мајка!

Ако каже да јој се шета,
обувам ципеле за пут на крај света,
данас у Кини, сутра на Кремљу,
корацима спреман да премерим Земљу,
од Тјенанмена до Менхетна,
само да не буде сетна..

А имала је... Имала је... Уф..
Велике планове, ваљда..
Данима је лутала кроз исте дилеме,
да ли је сада право време,
да добије она, принцеза, Грејс Кели,
оно што жели,

или да стрпљиво чека
времена боља, али далека,
у којима бива
како се снива..

Рећи ћу слагати нећу,
у оној причи кад нешто фали за срећу,
она је баш тај комадић,
уз њу сам дечак, одважан младић,
који ће увек бити
спреман да је штити,

њена невидљива а свеприсутна аура..
А звала се...Звала се.. Уф..
На слово Л... Ваљда..
Луција, Лорена, Лаура..