Пали!

Прегрмео многе офанзиве,

заслужио ордене, медаље,

спасавао рањене и живе,

бодрио их да наставе даље,

штитио их оружјем и телом,

себе није умео да чува,

два пута је закачен шрапнелом,

носи белег испод десног ува.

Земљу коју газио је чизмом,

други су изгубили у миру,

сад му главу пуне оптимизмом,

њему, војсковођи, официру.

Три звездице красе еполету,

подрхтава рука, сузу брише,

остао је сам на овом свету,

пуковнику нема ко да пише.

Одавно је постало му јасно,

боље да не утече шрапнелу,

кад не живи нек бар умре часно,

с прислоњеним пиштољем на челу.

Неће бити оних који плачу,

нити има за чиме да жали,

кад повуче прст на окидачу

и нареди последњи пут - пали!

Не говори

Не говори о горчини,

о самоћи или једу,

јер мени се тако чини

са нама је све у реду..

Све је исто ко ономад,

још ми светлом тераш таму,

ничег не фали ни комад,

пузла стоји у свом раму,

срце тамо где је било,

опасало висок бедем,

и не пушта, моје мило,

неког другог да уведем,

једино си ти унутра,

мој памук и моја нежност,

суђена за ново сутра

да ми будеш неизбежност..

Не говори о тескоби,

коначности или сети,

још сам ту у твојој соби,

крила рашири и лети,

цео свет је твоја писта,

блистај увек пуним сјајем,

добра, предивна и чиста,

ја ћу снагу да  ти дајем,

када паднеш да се дигнеш,

усправно да држиш главу..

Куд год кренем ти ме стигнеш,

не, не дам те забораву,

врх си мога Евереста,

нетакнут снег Хималаја,

баш зато што није честа,

права љубав нема краја..