среда, 31. октобар 2018.

Солфеђо

Знам, никад ниси имала часове,
ни соло певања, ни солфеђа,
а испушташ тако дивне гласове
док усне ми клизе низ твоја леђа..



Бирање

У првој радњи је пажљиво бирала
лак којим би нокте лакирала,
високог сјаја и боје јарке,
неке познате и скупе марке..

У другој радњи је пажљиво бирала
ципеле које је лагано шнирала,
па се, када пертлу би везала,
жалила како је зглоб јој стезала..

У трећој радњи је пажљиво бирала
шампон којим би косу испирала,
из Индије, или Јужне Кореје,
против перути и себореје..

У четвртој радњи је пажљиво бирала
лубенице које би прстима дирала,
па би по звуку знала да нађе
оне које су сочније, слађе..

А ја бих је за то време чекао,
стрпљиво, ни реч не бих рекао.
Нити ме љутила нити нервирала,
мене је још пажљивије бирала..

петак, 05. октобар 2018.

Одлазиш

Одлазиш када не очекујем,
без најаве тон утишаваш.
Питање које у ваздуху лебди:
зашто ме себе лишаваш?

Смета ли ти превише жара
па зато ватру гасиш?
Стрепиш да пламен не опече,
па бежиш, да се спасиш?

Збуњена си и затечена,
па просто не знаш шта би.
Не верујеш, осећај чудан
јача, неће да слаби.

Те стога ходаш унатрашке,
слепа, глува и нема.
Прича о нама, прича о љубави,
забрањена је тема.

Не треба ти невоља више
у твом свеопштем метежу.
Али.. Мисли те не слушају,
на погрешан тас претежу.

И онда вратиш се као да ниси
ни одлазила од мене.
Једна је реч довољна сасвим
да изнова бујица крене.

Нећу ти ништа рећи о срећи,
новом се радујем дану,
и уснама које остављају
отисак на моме длану.

А знам да ћеш отићи опет,
али док траје нек траје.
Нећу питати је ли то љубав,
уживаћу.. Шта год да је..