субота, 03. новембар 2012.

У четрдесетим



Некада давно, на школском зиду,
исписах ВОЛИМ ТЕ, крупним словима..
Од тада године пребрзо иду,
сретнем те тек понекад у сновима.

Нисам ти највећу тајну рекао,
нисам ти никад карте офирао,
живот је својим током текао,
а ја по своме филозофирао.

Усред размишљања о тим данима
Господ нам путеве испреплетао..
Сретох те срећну, са малишанима,
испред кафане ,,Златни петао"..

Другачија фризура и фигура
али, зар да се тог осмеха не сетим??
Била си некад најлепша цура,
сад си још лепша у четрдесетим.

Грлила си мужа (финог господина),
не јавих се.. Нисам желео сметати..
Нека, и наредних тридесет година,
понекад ћу те у сновима сретати..