Даске које су отац и мајка скупљали
за никад направљени брод,
исекао сам и уредно сложио
покрај пећи, на под.
Средином децембра, за славу,
кад крене цича,
завршиће се пре много година
започета прича.
Кроз оџак, као црвоточину
коју је сећање оформило,
проћи ће најпре труп,
па палуба, и на крају кормило,
а ја ћу стајати на трему
и посматрати облак дима,
како небеском пучином
напокон плови са њима.
