петак, 14. септембар 2018.

A од тебе

На врху полице са књигама  стоји
поклон за рођендан, ко зна који,
омиљена, „Папагајева теорема"..
Са читком поруком на ћирилици,
као што ред је у таквој прилици,
,,да памтиш и онда када ме нема"..

Тако увек чине на крају,
они који би да заувек трају,
лукаво, вешто,
оставе своје нешто..

На трећој страници фото албума,
двоје препланулих, снег и шума,
зимске успомене са Копаоника..
Двадесет година, можда и више
знам да на полеђини ситно пише,
,,да се заувек сећаш  мога лика"..

Тако увек на крају чине,
они које заборав брине,
да трајно постоје,
оставе нешто своје..

Међ стварима склоњеним на таван,
нађох стих, заборављен, даван,
у некој малој свесци на квадратиће..
Нисам баш сигуран ко је написао,
временом речи су добиле смисао,
„онај ко уме да воли, патиће"..

Тако на крају, у ситне сате,
запишу они који пате,
с жељом да макар стих,
остане након њих..

А од тебе ништа немам, осим
оно што у вечност са собом носим..