уторак, 16. новембар 2021.

Међа

Дединим пиштољем марке ,,Beretta"
са два хица у пределу груди,
јуче је комшија Марковић Срета
пресудио комшији Попов Буди.

Сукоб је трајао. Озбиљан, прастар,
свако би мало севале варнице.
Ишли су у суд и у катастар,
претреси, тужбе, рочишта, парнице,

ниједан да преко сујете пређе
и стави тачку на те ствари.
Упорно спорише се због међе
и око тричавих четврт ари.

У оне дане када се напије,
пргаве нарави Буда Попов,
стао би испред комшијске капије,
заурлао: ,,Срето, ти си лопов!"

И синоћ након три препеченице,
узавреле крви, руменог лица,
викну, али на сред реченице
пресекоше га два оштра хица.

Дозлогрдило је Срети да чека,
одлучио је да преломи први.
Остаде док је света и века
трајно обележена међа у крви.

среда, 20. октобар 2021.

18

Земља се око Сунца обрнула осамнаест пута,
стрпљењем ме наоружала да те брусим и вајам.
Остала је непомућена радост сваког минута,
љубав се очиња поклања, не даје се на зајам.

Временом схватићеш, живот уме да гура, саплиће,
насупрот матици ваља почесто пливати узводно.
Ноге тону у песак онамо где је најплиће,
једино се у дубинама дубоки осете удобно.

Где други сеју чемере, с осмехом сади божуре,
мудром тишином побеђују се грлати, бахати, гласни.
На време стижу који знају кад треба да пожуре,
за срећом увек жури, за тугом ваздан касни.

Године, то је осушено мастило из крштенице,
мостови и уски кланци који се морају прећи.
Осамнаест - године које јако рашире зенице
те одраз у огледалу постане крупнији, већи.

Сутра све остаје исто, једино дан је нов,
још су над тобом сенке што би од тмуше те спасле.
Лакше је зидати кућу кад имаш сигуран кров,
малени дечаче мој, добродошао међ' одрасле!

уторак, 19. јануар 2021.

У ноћи Богојављења

По легенди, у ноћи Богојављења
бива што никад сем тада не бива,
ко се не боји студи и дављења
може у поноћ Дунав да преплива..

Са оне стране Месец је млађи,
жут и округао као јабука,
сто пута ме је хватао у крађи,
ћутао, да се не диже халабука..

Њене су усне све што сам крао,
ноћи нас својим скутима крише,
после свега ми је једино жао,
што нисам чешће, што нисам више..

Исте ме чежњиве слике прогоне:
изнад колена хаљина набрана,
њено неубедљиво строго ,,не",
било је стрепња пре него забрана..

Дланови знали су где да се удоме,
пратили обрисе бујних јој груди..
Луд се радује једнако лудоме,
о, да, ми смо били баш луди..

Све стране света воде некамо,
све стазе до ње знају ми ђонови..
Постоји љубав коју одувек чекамо,
да се деси и никад не понови..

Живот свакоме судбину кроји
да се испитује и прерачунава..
Све што је било заувек постоји
записано с оне стране Дунава..