четвртак, 30. јануар 2020.

Дан стоти

Последња станица, кофер, перон,
одлазиш кораком брзим, све бржим.
Да ми је ватре и да сам Нерон,
без трунке милости свет да спржим,

а не да овако укопан стојим,
немоћан, разапет на Голготи..
Од кад те нема дане не бројим,
данас је, ту негде стоти..

Дланова влажних, усана сувих,
врте се филмови ролна по ролна,
увек је исти разговор глувих,
позната прича, тешка и болна.

О чему ти мислиш на путу до Срема
док дивље ветре равница кроти?
Не бројим дане од кад те нема,
данас је, рекао бих, стоти..

И нека зна се, urbi et orbi,
онај ко воли лака је мета.
Не, нема жртава у овој борби,
срце је колатерална штета,

јер време, зна се, залечи ране,
без њих животи и нису животи.
Од кад те нема не бројим дане,
данас је, отприлике стоти..

Последња станица мени руга се,
одлазиш кораком сигурним, брзим.
Сачеках да сва се светла угасе,
шапнух ,,волим те", ти ,,ја тебе мрзим".

Кораци нови, туђи и лаки,
иду у сусрет твојој лепоти.
Лажем.. Без тебе бројим дан сваки,
данас је тачно стоти..


понедељак, 27. јануар 2020.

Крај


Ко никога нема самоћу велича,
сиромах о снази своје воље прича,

пијан хвали мирис кафанскога дима,
песник гради љубав од тричавих рима,

крај очију слепи свет гледају лупом,
незнање је сила, глупан вели глупом,

војник пева химне из недавног рата,
сужањ о лепоти свога казамата,

просјак благосиља динар који звечи,
неписмени пишу књиге са пет речи..

И свако је срећан, сви су у свом рају,
свет лагано иде ка коначном крају..

четвртак, 23. јануар 2020.

Ти ћеш се појавити

Ти ћеш се појавити,
давно је прорек'о
онај чича из Кремне.
Када кише полуде,
реке набујале буду спремне
у океане да претворе
сремске оранице,
путеве разоре,
исцртају нове границе.

Ти ћеш се појавити,
са косом плавом
испод црвене беретке.
Живот изгледа дуг,
неке ствари ретке, преретке,
биће ме брига какве о теби
ветар носи абере.
Глув је за друге
ко уме сам да одабере.

Ти ћеш се појавити,
прошлост отрести
као перут са крагне.
Постоји прозор
кроз који не сме да се нагне.
Свако има своју Селму,
из оне песме, за којом чезне,
пијани од љубави
не желе да се трезне.

Ти ћеш се појавити,
нестварно моја,
нестварно лепа.
Не као бајка, већ део
неког великог епа,
у ком се спашава
што је немогуће спасти.
Више од љубави,
то је легенда о страсти.

Ти ћеш се појавити...


четвртак, 09. јануар 2020.

Последњи сонет

Тамном нијансом сиве
небо је дан обојило,
ископало дубок бездан,
од мене те одвојило.

Tуга, к'о коров, никне
и тамо где се не калеми.
Сто ме очију гледају,
а опет, твоје фале ми.

Бол у срцу шири се
оштар као бајонет,
оставља пустош за собом..

Спуштам сузе и ирисе,
овај последњи сонет,
и неизговорено збогом..