понедељак, 22. април 2019.

Ту сам

Ту сам где сам морао стићи
онда када сам почео ходати..
Победе неке ћу мимоићи,
неке поразе ћу придодати,

али када ставим на кантар,
добро и лоше, срећно и тужно,
лако је да се препозна јантар..
Ништа сем ње није ми нужно!

Поклањам јој, сведоци ви сте,
срце и разум, онако ђутуре.
Мењам проћердане аористе,
за обећавајуће футуре,

у сваком од наредних живота,
уз раме њој ћу одрастати..
Бићу капетан поморских флота
које неће никада застати,

лако победићу Харибде, Сциле,
у лахор претворићу цунами..
Њене ће очи, топле и миле,
лучоноше ми бити у тами..

Ту сам где сам морао доћи
још у доба великог праска..
Чувар страха у олујној ноћи,
којем стиска руку док ћаска,

ишчекујући да прва муња
расече небо као јатаган..
Усне су јој слатко од дуња,
додир чист, невино лаган..

Дивљи коњи сибирских степа
поносно јуре с ветром у гриви..
Оооо, да.. Толико је лепа..
За њу се рађа, воли, живи..


уторак, 9. април 2019.

Пре и после

Пре љубави,
Возиш се до посла полупразним трамвајем.
гледаш поспане људе али им не памтиш лица.
После љубави, 
очи ти светле другачијим, топлијим сјајем,
налазиш њу у хиљаду безазлених ситница..

Пре љубави,
тачно у пет и четрдесет сат да звони навијаш, 
устајеш нагло, све ти је кнап, хронично журиш..
После љубави,
будиш се без сата, јастук рукама обавијаш,
на шампон њен мирише, видиш је  иако жмуриш..

Пре љубави,
палиш телефон и листаш спортске вести са Монда,
сензационалан пораз Реала у сред Мадрида..
После љубави,
читаш стотину њених сачуваних порука од онда,
смејеш се давним постовима са свог фејсбук зида..

Пре љубави,
сав свет ти је био обојен у црно, бело и сиво,
ниси разликовао понедељак од среде и петка..
После љубави,
знаш какав је осећај када се осетиш потребно, живо..
Сигуран си да би поново радио све исто од почетка..

Пре љубави,
питаш се за ким звоне звона..
После љубави,
знаш, живот - то је она..

среда, 3. април 2019.

Болети неће

Остави врата, светло не гаси,
нека су столице на тераси,
када одеш, сешћу у мрак..

Месец је црн, ваздух је горак,
хиљаду тона тежак ми корак,
ниједан растанак није лак..

Мислила си, болети неће,
а боли све јаче и јаче..
Оне што волиш, тек кад их изгубиш
схватиш колико ти значе..

Слепа за бол, глува за прекор,
бираш за своју победу декор,
клин којим ћеш избити клин..

Поглед је нем, додир је хладан,
о томе ћеш да мислиш сутрадан,
ниједан растанак није фин..

Мислио сам, болети неће,
а боли све јаче и јаче..
Оне што волиш, тек кад их изгубиш,
схватиш колико ти значе..