среда, 20. октобар 2021.

18

Земља се око Сунца обрнула осамнаест пута,
стрпљењем ме наоружала да те брусим и вајам.
Остала је непомућена радост сваког минута,
љубав се очиња поклања, не даје се на зајам.

Временом схватићеш, живот уме да гура, саплиће,
насупрот матици ваља почесто пливати узводно.
Ноге тону у песак онамо где је најплиће,
једино се у дубинама дубоки осете удобно.

Где други сеју чемере, с осмехом сади божуре,
мудром тишином побеђују се грлати, бахати, гласни.
На време стижу који знају кад треба да пожуре,
за срећом увек жури, за тугом ваздан касни.

Године, то је осушено мастило из крштенице,
мостови и уски кланци који се морају прећи.
Осамнаест - године које јако рашире зенице
те одраз у огледалу постане крупнији, већи.

Сутра све остаје исто, једино дан је нов,
још су над тобом сенке што би од тмуше те спасле.
Лакше је зидати кућу кад имаш сигуран кров,
малени дечаче мој, добродошао међ' одрасле!