четвртак, 12. новембар 2020.

Успаванка за Александра Б.

Ти, који никада ниси журио,
куд јурну на другу страну плота?
Преварио си нас, стао, зажмурио,
а тек је прошло подне живота.

Што ниси сподоби с косом у шаци
у лице пљунуо и опсов'о мајку,
натерао је да црну одору збаци
и прекине дугу и мучну хајку!

Знаш, мртви и када умру живе,
видиш их у невидљивим знацима.
У инат не ори небеске њиве,
седни у хлад међу шљивацима,

посматрај трагове које си утро
анђела два ће по њима газити.
Спокојно, знајући да свако јутро
неко одгоре на њих ће пазити.

Ветрови прозирни венац плету,
новембар скрушено зденац копа,
за тебе и ову презрену сету
дубљу од тричавих десет стопа.

На позорницу се са сузама ступа,
с позорнице наше те сузе прате.
Круг је затворен. Тишина тупа.
Тешке се истине тешко схвате.

Бол има стотину нијанси мрака,
неке су смрти ужасно преране.
Вечнаја памјат и земља лака,
мирно спавај, добри наш деране.