уторак, 11. децембар 2012.

Мртво птиче

Ноћас су прсти олује ломили стабла стара,
бацајући таласе реке у њихове косе..
Залуд је плакала липа крај старог бунара,
гледајући како ветрови њихова срца носе..

Око срушених гнезда лежале су птице..
Зора брише муљ са сломљеног крила..
Јутарњом росом небо умива своје лице,
и погледом тражи где се малена птица скрила..

Лишће ју је примило под своје скуте..
И чува га.. Мислећи да је живо..
Песак својим бисером засуо околне путе,
а Сунце је љубило мокро перје сиво..

Ноћас су прсти олује ломили стабла стара
Негде у кишној ноћи облак бесно виче.
На утабаној земљи крај старог бунара,
остаде да лежи једно мртво птиче..

субота, 03. новембар 2012.

У четрдесетим



Некада давно, на школском зиду,
исписах ВОЛИМ ТЕ, крупним словима..
Од тада године пребрзо иду,
сретнем те тек понекад у сновима.

Нисам ти највећу тајну рекао,
нисам ти никад карте офирао,
живот је својим током текао,
а ја по своме филозофирао.

Усред размишљања о тим данима
Господ нам путеве испреплетао..
Сретох те срећну, са малишанима,
испред кафане ,,Златни петао"..

Другачија фризура и фигура
али, зар да се тог осмеха не сетим??
Била си некад најлепша цура,
сад си још лепша у четрдесетим.

Грлила си мужа (финог господина),
не јавих се.. Нисам желео сметати..
Нека, и наредних тридесет година,
понекад ћу те у сновима сретати..

субота, 20. октобар 2012.

Од сумрака до свитања

У ноћи среду на четвртак
нешто на небу је пукло!
Прозори се затресли,
скроз ме расанило!
Небо је зграбило зору
и далеко је одвукло,
три су дана прошла,
још се није разданило..

Некако таман тада
теби је Сунце засјало!
Разбудило те у недоба,
право ниоткуд бануло!
Озарило ти лице,
душу обасјало..
Чудно.. Неком је смркло,
а неком свануло..

понедељак, 02. април 2012.

Глас

Да имам божански глас,
као Чад Крегер или Массимо...
Шапнуо бих ти:,,дођи,
лези, и светло угасимо"...