субота, 3. новембар 2012.

У четрдесетим



Некада давно, на школском зиду,
исписах ВОЛИМ ТЕ, крупним словима..
Од тада године пребрзо иду,
сретнем те тек понекад у сновима.

Нисам ти највећу тајну рекао,
нисам ти никад карте офирао,
живот је својим током текао,
а ја по своме филозофирао.

Усред размишљања о тим данима
Господ нам путеве испреплетао..
Сретох те срећну, са малишанима,
испред кафане ,,Златни петао"..

Другачија фризура и фигура
али, зар да се тог осмеха не сетим??
Била си некад најлепша цура,
сад си још лепша у четрдесетим.

Грлила си мужа (финог господина),
не јавих се.. Нисам желео сметати..
Нека, и наредних тридесет година,
понекад ћу те у сновима сретати..

субота, 20. октобар 2012.

Од сумрака до свитања

У ноћи среду на четвртак
нешто на небу је пукло!
Прозори се затресли,
скроз ме расанило!
Небо је зграбило зору
и далеко је одвукло,
три су дана прошла,
још се није разданило..

Некако таман тада
теби је Сунце засјало!
Разбудило те у недоба,
право ниоткуд бануло!
Озарило ти лице,
душу обасјало..
Чудно.. Неком је смркло,
а неком свануло..

понедељак, 2. април 2012.

Глас

Да имам божански глас,
као Чад Крегер или Массимо...
Шапнуо бих ти:,,дођи,
лези, и светло угасимо"...