четвртак, 17. новембар 2022.

Тито

Крајем осамдесетих
деда је са зида скинуо слику друга Тита,
сузних очију, 
нико није ни смео ни хтео ништа да пита.

Посматрао ћутке,
дуго, као да је гледао у њему добар део себе,
уздахнуо, увио га
у Борбу, картон, па у старо Амбасадор ћебе,

на крају одложио 
у дрвени сандук на тавану. Тек сада знам:
лакше је било
разбити Југославију него тај рам!

У књигама се води
да је живео до пролећа две хиљаде друге,
истински, деда је 
те ноћи крајем осамдесетих умро од туге.

среда, 9. новембар 2022.

Птић

Киша је падала пет дана, и дуже од тога,
зажалио је свако ко икад је певао додоле.
Неверни су гледали небо, псовали бога,
верници с муком успевали томе да одоле.

Пред шесту зору, за инат највећем пљуску
у гнезду што врх је храстових грана савило,
птић голуждрави је крочио, разбивши љуску,
из топлог мрака у хладно, мокро ништавило.

Једва је стигао да рашири слабашна крила
а живот га спремао за први и последњи лет.
Киша, без трунке обзира још јаче је лила
чврсто решена да напокон потопи свет,

ветар, због нечег киван на храст се окомио
не заустављајући свој дивљи плес ни за часак.
Сировом снагом крошњу зграбио и сломио,
јутро пробудио уз силан, страховит прасак.

Седмог дана сунце је облак најзад пробило.
Срушена гнезда без цвркута је облетало јато.
Опало лишће је мртвог птића заробило,
уместо мајке - чврсто га је грлило блато.

среда, 26. октобар 2022.

Успаванка

Другачијим све се чини
по мраку и месечини:
обрис сензуалног акта,
младеж изнад левог лакта,
две-три модрице на чланку.

А све исто је, уствари,
пламен који греје, жари,
хушка срце заљубљено
да ти дахом, лепа жено,
рецитује успаванку.

уторак, 13. септембар 2022.

Нулта година

Онај тренутак када сам стајао сам за пултом
а она коленима нервозно стискала виолончело,
нека не замери Исус - сматрам годином нултом.
Завршило се шта је било, шта ће бити је почело.

Збила се тад ерупција вулкана покрај Рејкјавика,
преко Атлантика на Острво ветар је носио пепео.
Да ће ми да је гледам без речи постати навика,
схватао сам, и ни мало због тога нисам стрепео.

Опростите, молим вас, моји прадедови и праоци,
ви никад ни пред ким, али ја бих на колена клекао.
Све моје жеље, чежње и снови њени су таоци,
што нисам до тад ниједној, све њој бих рекао.

И нек има слатких двадесет (двадесет једну непуну),
пролеће усред зиме у моме се срцу спремало.
Прстење за венчање украшћу Сатурну и Нептуну,
све мање од тога било би ништа, било би премало.

Презревши страх нежније је стискала виолончело,
плесала с финим нотама Александра Бородина.
Завршило се шта је било, шта ће бити је почело,
поглед на њу је новорођење. Нулта година.

четвртак, 21. јул 2022.

Опсенар

Није то пољубац био већ зрачак Сунца само,
опрљио ти усне и то те збунило.
Нити шума постоји нити смо били тамо,
све је уобразиља, магновење, бунило.

Није то додир био длана и рамена голог,
лист те окрзнуо, дилему ветар разјашњава.
Нисам са тобом причао све био је монолог,
од шетње са самим собом ми ципела прашњава.

Није то осмех био титра ми усна горња,
тик из младости ране, давно претрпљен страх.
Није било ни звезда изнад Авалског торња,
нити се на твом врату укотвио мој дах.

Није то песма била не знам ни ко је Хајне,
другде си чула рецитал о Лорелај и Азри.
Нити је била ноћ у којој ти открих тајне
да вино је најукусније када одстоји и сазри.

Ничега није било признајем срца тешка.
Сећање је опсенар, поткрала му се грешка.

четвртак, 30. јун 2022.

Сукња

Да је сукња била мало шира,
од срамоте не би нашла спаса. 
Ветар који не даје ти мира
подигао би је изнад паса,

наставио, на сву твоју муку,
враголасто бокове да пипка,
спречили би нечувену бруку
црвен сатен и црвена чипка,

трачевима поводе би дала,
(нити крива нити тога свесна),
да си блудна и лаког морала.
Срећа те је сукња била тесна.

уторак, 17. мај 2022.

Оглас

Хитно се тражи балетан
стар пет до седам година.
Пожељно витак и спретан, 
с манирима господина.

Чека га у плесној сали
једна симпатична дама,
живот је вртешка, али,
не жели да плеше сама.