четвртак, 12. новембар 2020.

Успаванка за Александра Б.

Ти, који никада ниси журио,
куд јурну на другу страну плота?
Преварио си нас, стао, зажмурио,
а тек је прошло подне живота.

Што ниси сподоби с косом у шаци
у лице пљунуо и опсов'о мајку,
натерао је да црну одору збаци
и прекине дугу и мучну хајку!

Знаш, мртви и када умру живе,
видиш их у невидљивим знацима.
У инат не ори небеске њиве,
седни у хлад међу шљивацима,

посматрај трагове које си утро
анђела два ће по њима газити.
Спокојно, знајући да свако јутро
неко одгоре на њих ће пазити.

Ветрови прозирни венац плету,
новембар скрушено зденац копа,
за тебе и ову презрену сету
дубљу од тричавих десет стопа.

На позорницу се са сузама ступа,
с позорнице наше те сузе прате.
Круг је затворен. Тишина тупа.
Тешке се истине тешко схвате.

Бол има стотину нијанси мрака,
неке су смрти ужасно преране.
Вечнаја памјат и земља лака,
мирно спавај, добри наш деране.
 







понедељак, 14. септембар 2020.

Реквијем

Одмори, мајко моја... Одмори...

И много јачима било би заморно,

тешко је да против бола се бори

ако је дубљи но море Мраморно..


Изненађене су ноћи самотне,

касни она што никад не закасни,

да скине прашину с пећи шамотне

и поређа слике на нахткасни,


чуде се, скроз су утихнули шапати,

у сто се нијанси туга прелива..

Разумем те.. Можеш очи склапати,

у том сну неко ће да те целива..


Последњи поглед уместо ,,хвала"

последњи додир лак као мелем,

за све вредно што си ми дала..

Хајде лагано, ,,Ђелем, ђелем"..


Око, та брана непромочива

попушта.. Данас сузе не кријем..

Уз узглавље за вјек и вјеков почива 

љубав преточена у овај реквијем..


Вино је кисело, горко је кољиво,

од ветра сакривена свећа гори.

Небо је одлучно и неумољиво..

Одмори, мајко моја... Одмори..


петак, 28. август 2020.

Евнух

Скидала се а ја зевнух,
равнодушан као евнух.

Залуд подвезице, чипке,
увијања око шипке,

све је и deja vu и клише,
мени треба нешто више!

уторак, 25. август 2020.

Тор

Да завирим на дно твоје душе,
ко зна шта бих затекао тамо,
пуста поља свенула од суше
по којима ниче коров само.

А хтела би, не реци да не би,
када драги громким гласом викне:
,,Хеј, љубави, полазим ка теби''
да маслачак свуд по пољу никне!

Да завирим на дно твоје душе,
нашао бих, не мораш ми рећи,
запуштене дворце што се руше,
споменик недочеканој срећи.

А хтео бих, није баш да не бих,
бол гурнути у дубоки зденац,
све стихове што не употребих
теби сплести у сонетни венац.

Да пригрлим чекић и мач Торов
у дно твоје душе да завирим,
кад заувек истребим сав коров
спокојан крај тебе да се смирим!

понедељак, 08. јун 2020.

Сунце

Понеси два-три зрака у шаци,
чувај их као пума младунце..
Када ме сретнеш у вис их баци,
нек небо гори, буди ми Сунце..

уторак, 26. мај 2020.

Лесото


Дивља попут Габона,
врелија од Алжира,
својим осмехом она
срцу не да ми мира..

Раскошна попут Кеније,
одлучна као Гамбија,
уз њу је небо шареније,
свака реч стопут храбрија..

Опасна као Либија,
живља но што је Судан,
кад се уз мене прибија
сваки је мишић будан..

Издашна попут Чада,
далека као Комори,
уз њу се порађа нада
док као киша ромори..

Смела као Џибути,
тиша од Етиопије,
мирисом своје пути
ошамути ме и опије..

Живахнија од Гане,
једра попут Анголе,
заводи натанане,
такве се жене воле!

Снажна попут Марока
или Гвинеје Бисао,
за искру из њеног ока
сто бих дуката дао..

Чаробна као Того,
слађа од Мауританије,
жалим често и много
што је не сретох раније,

да шапнем јој: ,,Лепото,
не буди више тужна!
Ти бићеш мој Лесото,
ја твоја Африка Јужна"!

недеља, 24. мај 2020.

Маховина


Упркос немалим страховима
да се од Сунца крити мора,
јутрос је изникла маховина,
у подножју високог бора..

Нико јој није давао наду
да ће опстати када сване,
она је расла у боровом хладу,
господарица северне стране..

Са појавом сунчевих зрака
плашила би се и узнемирала,
па се прибрала, смела и јака
и даље у сенци ширила..

Ни зиме које су стигле,
нису је мразом савладале,
јер су јој борове игле
право у наручје падале. 

Читав су живот у слози,
уз спокој и птичији хор,
у савршеној симбиози
провели маховина и бор..