Доста је истине у томе кад кажеш да сам чудан!
Шта онда тражиш на овој мојој Пијаној лађи?
Прошло је подне а ја се правим да нисам будан,
знам да ти смета, само изволи, неког бољег нађи...
Тачно је то, самом сам себи понекад тежак,
јасно ми је да многе ствари нису ти јасне.
Добар сам глумац, у души потоп, на уснама смешак,
љубав је само надуван балон, временом спласне.
Шта ли си само нашла у мени?
Врелу крв? Хладну руку?
Када ме сретнеш главу окрени,
обиђи ме у широком луку!
Зашто ти ђаво мира не да,
не могу никако да разумем?
Ја немам срце већ коцку леда,
да стварно волим - то не умем!
Такав сам... Шта ћу ти такав?
Не бих ни био с тобом да сам тражио паметну,
и стога немој, преклињем, памет да ми солиш!
Ја сам од оних зверки које трагове спретно заметну,
нипошто неко кога би требало да волиш!
Да сатима набрајам све мане не могу навести!
Од чега, побогу, ја овакав сутра да те спасим?
Кад сам пробисвет, хуља, бараба, без имало савести,
нема места на кугли земаљској где могу да се скрасим!
Шта ли си само нашла у мени?
Врелу крв? Хладну руку?
Када ме сретнеш главу окрени,
обиђи ме у широком луку!
Зашто ти ђаво мира не да,
не могу никако да разумем?
Ја немам срце већ коцку леда,
да стварно волим - то не умем!
Такав сам... Шта ћу ти такав?
Шта онда тражиш на овој мојој Пијаној лађи?
Прошло је подне а ја се правим да нисам будан,
знам да ти смета, само изволи, неког бољег нађи...
Тачно је то, самом сам себи понекад тежак,
јасно ми је да многе ствари нису ти јасне.
Добар сам глумац, у души потоп, на уснама смешак,
љубав је само надуван балон, временом спласне.
Шта ли си само нашла у мени?
Врелу крв? Хладну руку?
Када ме сретнеш главу окрени,
обиђи ме у широком луку!
Зашто ти ђаво мира не да,
не могу никако да разумем?
Ја немам срце већ коцку леда,
да стварно волим - то не умем!
Такав сам... Шта ћу ти такав?
Не бих ни био с тобом да сам тражио паметну,
и стога немој, преклињем, памет да ми солиш!
Ја сам од оних зверки које трагове спретно заметну,
нипошто неко кога би требало да волиш!
Да сатима набрајам све мане не могу навести!
Од чега, побогу, ја овакав сутра да те спасим?
Кад сам пробисвет, хуља, бараба, без имало савести,
нема места на кугли земаљској где могу да се скрасим!
Шта ли си само нашла у мени?
Врелу крв? Хладну руку?
Када ме сретнеш главу окрени,
обиђи ме у широком луку!
Зашто ти ђаво мира не да,
не могу никако да разумем?
Ја немам срце већ коцку леда,
да стварно волим - то не умем!
Такав сам... Шта ћу ти такав?