четвртак, 17. новембар 2011.

Небу нисам миљеник

Пред поноћ је кренуо снег,
пред зору стегао мраз!
Небу нисам миљеник,
крије ми путоказ..

А ја, храбро срце,
мршавом надом огрнут,
не одустајем,
тражим пут..

У инат снегу и мразу,
до тебе - наћи ћу стазу!

недеља, 13. новембар 2011.

Причала ми


Причала ми о Толстоју,
класицима и књигама,
а ја њој о кошаркашким
и фудбалским лигама..

Причала ми о Шопену,
о музици и нотама,
а ја њој о тикетима,
фиксевима и квотама..

Причала ми о Спилбергу
и о новом филмском хиту.
Ја о тучи навијача
у Загребу и у Сплиту..

Причала ми о Бил Гејтсу,
о фејсбуку и о блогу..
А ја њој о Блеку Стени,
Загору и Дилан Догу..

Знала је да њене приче
никад нисам слушао..
Не знам ни сам како сам јој
ја у срце ушао!

субота, 12. новембар 2011.

Девојка са анђеоским ликом

У препуном ноћном бару
збуњена је она била,
као дуња на ормару
мирисом ме омамила.

Погледала ме је једном,
послала ми поглед благ,
и у моме срцу жедном
оставила дубок траг.

Далеко од ње сам сео,
послао јој осмех кришом,
и - нисам је више срео,
нестала је с првом кишом!

И никад нисам испричао ником...
Још тражим девојку са анђеоским ликом!

четвртак, 10. новембар 2011.

Умем и ја

Умем и ја...
Да на груди привијем и да тешим...
По потреби уздишем или се смешим...
Да уделим лажни комплимент
речима финим...
Умем и ја,
али... То не чиним...

Умем и ја...
Да вешто баратам отрцаним фразама...
Усхићено се додворим маминим мазама,
које су, наглас потврдићу,
најбоље у свему...
Умем и ја,
али... Чему?

Умем и ја...
Да прострем и развучем црвени тепих...
И уз пар китњастих реченица лепих,
појачам набујали его
псеудо господи...

Умем и ја,
али... Куда то води?

Умем и ја...
Али... Хвала Богу...
Оно што умем, понекад,
просто - не могу!

среда, 09. новембар 2011.

Колена

Уморан од свега, једва будим се.
На њу да не мислим, стварно трудим се.

И не знам где да кренем, свуд је сивило.
Срце се уз тугу чврсто привило.

    Ја још тражим њена глатка колена,
    очи црне, обрве од полена.
    Ја још памтим сваки трен чаролије,
    разум неће, али срце воли је!

Испочетка тако сваке вечери,
топе ми се снови као глечери.

Знам да није патња а не знам шта ли је,
оно што ме вуче на дно провалије...

    Ја још тражим њена глатка колена,
    очи црне, обрве од полена.
    Ја још памтим сваки трен чаролије,
    разум неће, али срце воли је!

уторак, 08. новембар 2011.

Ниси ти таква

Заборавићеш, некад се бојим,
у вртлогу времена, моја мила,
капи кише на уснама мојим,
које си жедним уснама пила!

Остаће једва скривена чежња
за оним топлим мајским даном,
кад сам размак од врата до глежња,
хиљаду пута мерио дланом!

Ипак...
Ниси ти таква, добро знам те,
не би се залуд у мене клела,
године иду ал' усне памте,
сваки младеж са твога тела.

понедељак, 07. новембар 2011.

Звезде

Зашто су звезде тако рано поспавале?
Зар се плаше да облаци нагло не навале?

Зашто су ноћас тако рано заспале?
Да л' су потамнеле? Или се распале?

Зашто су звезде тако рано задремале?
Можда су чуле да су се кише спремале?

Зашто су ноћас тако рано уснуле?
Можда се не виде јер су се магле згуснуле?

Зашто су звезде тако рано очи склопиле?
Зар су превише сијале па се истопиле?

Зашто су ноћас тако рано већ снивале?
Јесу ли можда олује ишчекивале?

И то баш кад сам хтео високо да се винем,
и мојој драгој најсјајнију скинем!

субота, 05. новембар 2011.

Лоша процена

Гледала ме с подозрењем,
као - нисам нека фаца!
Сада ево под њом стењем,
по мени се она баца!

Мислила је има бољих,
да сам друга-трећа лига!
Икс пута је задовољих,
ни за шта је није брига!

Сматрала је да сам нула!
Штребер, слабић препун мана.
Сад пода мном гласно урла,
не пушта ме већ три дана!

Промрмљала срећног лица,
сатерана скроз у ћоше:
,,sorry, моја је кривица,
проценила сам те лоше!"

среда, 02. новембар 2011.

Како је зелена била моја долина

На врху брда са својим псом сам стајао,
ја сам ћутао он је на звезде лајао..
Ветар северни нам је ледио крв у венама,
ми смо пркосили на највишим стенама!

Јутро децембарско мраз немилосрдни резао..
Даље но некад, кад био сам млад, поглед је сезао..
На месту забрана остале су празне голети,
ко ли је могао онакву шуму не волети?

   И видим, боље да не видим, срце се цепа.
   Тек је свануло, а ипак, свуда је тмина!
   Тачно је, лепо горе села лепа,
   о, како је била зелена моја долина!

На врху брда од лоших мисли сам бежао!
На сваки звук мој верни пас би зарежао,
а ћутао би, кад би само знао да не треба,
плашити пар недавно пристиглих тетреба!

Јутро децембарско, поглед пуца у недоглед,
све до језера које је оков'о танак лед..
Пусто поље, тамо где беху храстови столетни,
ко ли је могао онако нешто не волети?

   И видим, боље да не видим, срце се цепа.
   Тек је свануло, а ипак, свуда је тмина!
   Тачно је, лепо горе села лепа,
   о, како је била зелена моја долина!

уторак, 01. новембар 2011.

Слатка девојчице


Слатка девојчице хајде одрасти,
доста си била дерле..
Престани олако просипати
сузе ко бисерне перле..

Загрли ме к'о што си некад
грлила свог плишаног меду,
и не бој се, док си уз мене,
све је у најбољем реду..

Не помињи календаре
древних Инка и Маја..
Све и да сутра буде смак света,
бићу са тобом - до краја!

понедељак, 31. октобар 2011.

Хвала


Узе део моје интиме,
а део ми своје дала...
Није ми стигла рећи ни име,
бар да јој кажем - хвала!

петак, 28. октобар 2011.

Брзо се врати

У шест и десет сат ти звони,
устајеш, на посао журиш!
Куваш на брзину прву кафу,
па испијаш тај бућкуриш..

Остављаш светло, ненамештен кревет,
и кармин на ивици шоље,
откидаш комад јучерашњег хлеба,
и облачиш се брже-боље..

Пакујеш марамице и телефон,
пољубац ми утиснеш на врат,
у полусну чујем звук кључа у брави,
и одлазећих корака бат!

Остајемо тишина и ја у соби,
споро пролазе сати..
Не волим кад се пробудим сам!
Хеј! Брзо се врати!

четвртак, 27. октобар 2011.

Ако одем


Ако одем...
Шта ће да ме на тебе сећа?
Лажи? Увреде? Поступци бахати?
Јесте, ја имам широка плећа,
али... Не можеш ме довека јахати!

А отићи ћу...
Мркли мрак биће ми јатак!
Тих попут сенке кроз шипраг и честар..
За неке ствари живот је кратак,
за неке, опет, ја сам престар!

А ти?
Смеј се, премда би хтела занемети,
а плачи кад нема никог да чује те!
Глуми да спокој ништа не ремети,
да нема трунке беса и сујете!

Ако одем...
Шта ће да ме на тебе сећа?
И имаш ли трунке страха ти,
да ћу те збацити са својих плећа,
јер... Не можеш ме довека јахати...

понедељак, 24. октобар 2011.

Крај чаролије

Верујеш можеш да спасиш
ово наше расуло..
Са нама биће све у реду,
каже ти шесто чуло!

А твоја ме љубав дави
као огромна анаконда!
Када се црв сумње јави,
шта нам је чинити онда?

Можеш да лажеш себе
да са мном је идила,
и да никада у животу
ниси срећнија била!

Али прва суза кад се пролије
крај је чаролије!
Прва суза кад се пролије,
крај је чаролије!

Сакриј се иза ћошка,
стави главу међу дланове,
зар је могуће да си са мном
имала озбиљне планове???

Добро знаш ко сам и шта сам,
неки ђаво у мени је,
ти си ипак заслужила
нешто мало поштеније!

Јер прва суза кад се пролије,
крај је чаролије!
Прва суза кад се пролије,
крај је чаролије!

недеља, 23. октобар 2011.

Крај мене

Спусти се крај мене, лагано очи склопи,
и уместо сока моје усне попиј!

И буди тиха, скупи се и ћути,
пусти да удишем мирис твоје пути.

Док смо заједно будимо неми,
само ми усне на поклон спреми!

Тишина ова обома годи,
у своје скривене скуте ме води!

Спусти се крај мене, лагано очи склопи,
и уместо сока моје усне попиј!

четвртак, 20. октобар 2011.

Плавуша за воланом шкоде

Једна плавуша за воланом црвене Шкоде,
закуцала се отпозади у мој браник!
И истрчала из аута сва усплахирена
у руци држећи новчаник..

Рече како на посао жури,
у журби није на време повукла ручну!
И Бог-зна како се извињавала,
за насталу ситуацију мучну!

И додаде како има другара лимара,
па понудила кеш и полису,
каже,:"да завршимо у четири ока
док саобраћајци наишли нису"!

Кришом сам гледао њен хаљетак
нехајно згужван изнад бока,
и помислио: "да, сјајна идеја,
да завршимо у четири ока"..

И таман сам замислио како ли је
такву плавушу љубити,
кад ме чича у бордо пежоу пренуо,
и почео махнито трубити!

Одмахнух јој лаконски: "ништа,ситница",
и она уз осмех и захвалност оде..
А ја сам испратио чежњивим погледом,
плавушу за воланом црвене шкоде...

Једна плавуша за воланом црвене Шкоде,
закуцала се отпозади у мој браник.
Срце ми је лупало брже но иначе,
док сам у себи понављао - ДОН'Т ПАНИК!

среда, 19. октобар 2011.

Читач

Читао сам, нема ту мистике,
хиљаде густо куцаних страна..
Од лектире до белетристике,
од енциклопедија до романа!

Било је књига DE LUXЕ издања,
кожни повез, гравура фина,
а кад се удубим - чиста срања!
Промашај и форма и садржина..

Но ипак, и поред свих тих фелера,
уз мало рекламе и много буке,
доспеју на врх листе бестселера,
лако се преносе од руке до руке..

А друге, крзаних  корица, влажне,
склоњене на дно прашњавих шкриња,
носе у себи поруке снажне,
ватра са сваке странице тиња..

Око њих се не подиже граја,
сама радња је атипична, ретка,
нестрпљив сам кад дођем до краја
да кренем са читањем испочетка!

Све књиге једна другој личе,
и свака се од њих једнако листа...
Но, свака носи неке своје приче,
ни једна књига није иста!

уторак, 18. октобар 2011.

Боже

Боже, створи ме опет!
Хоћу да будем нов!
Обећавам, бољи бићу,
треба ми благослов!

Бићу ти јагње, одано, верно,
нећу те псовати!
Боже, узми чекић у руке,
почни ме ковати!

Боже, теби се то може!
Боже, теби се то може!

Нећу више бити лаком,
да се молим Богу сваком,
грехова ме ослободи,
својом руком ти ме води!

Боже, теби се то може,
Боже, теби се то може!

Боже, насликај ме опет,
узми платно и кист!
Хоћу да се поново родим,
хоћу да будем чист!

Имаћу више вере у тебе,
име ти славити,
Боже, замешај боје,
почни ме правити!

Боже, теби се то може,
Боже, теби се то може!

Нећу више бити лаком,
да се молим Богу сваком,
грехова ме ослободи,
својом руком ти ме води!

Боже, теби се то може,
Боже, теби се то може!


понедељак, 17. октобар 2011.

Несуђеној невести

Ноћас шапућем песму
мојој несуђеној невести!
Језиком немим, неразумљивим,
ветар ће јој превести!

Да јој бисерне очи зацакле,
и медне усне напуће,
док покушава да протумачи
шта ветар шапуће...

петак, 14. октобар 2011.

Хлад тополе

Тихо тече бистра речица,
сунце пржи поље пшенице.
Ту сам кад смо били дечица,
теби расплео плетенице.

И журио иза старе школе,
да те љубим у хладу тополе..

    Сад у хладу од тополе,
    седи друго двоје младих,
    и не крију да се воле,
    ја се питам шта урадих?

    Што оставих своје мило,
    да пати и сузе рони,
    другачије све би било,
    ех, да су ми дани они!

Ситна риба плива речицом,
јесен рана, жетва готова.
Дуг је пут а ја сам пречицом,
прескакао преко плотова.

Све журећи иза старе школе,
да те љубим у хладу тополе!

    Сад у хладу од тополе,
    неко други срећан седи,
    успомене још ме боле,
    и кајем се ал' шта вреди?

    Што оставих своје мило,
    стару мајку, оца, браћу,
    другачије све би било,
    све док живим туговаћу!

среда, 12. октобар 2011.

Фотеља

Не.. Не могу НЕ му рећи..
Не могу да му не испуним жељу..
На моје место, крај маме ће лећи,
а ја? Ја ћу развући фотељу..