субота, 30. новембар 2019.

Дежурни кривац

Браним се ћутањем, не треба ми адвокат,
све што бих могао рећи, знаш од раније..
Срце ми сломљено, то није поломљен нокат,
боли много јаче а зараста лаганије..

Одбаци прошлост и закључај је кључем,
ничега није било, ништа не постоји,
некад сам могао мач да из камена извучем,
сада тај исти мач над главом ми стоји..

На мене кривицу свали,
прихватам, бићу негативац,
све разумем, нисам мали,
треба ти дежурни кривац..

Не треба ми адвокат, ћутањем се браним,
богат сам човек ако је заиста ћутање злато.
Шта год да кажем, причам језиком страним,
погрешно разумеш, тишина боља је зато..

Прошлост одбаци и закључај је кључем,
нисам слабић да са неким делим јаде.
Брод препун наде на хрид ћу да насучем,
а некада била си мој светионик наде..

За собом мостове спали,
реци да исти сам као сваки мушкарац,
све разумем нисам мали,
треба ти жртвени јарац..

среда, 06. новембар 2019.

Маховина


Упркос немалим страховима
да се од Сунца крити мора,
јутрос је изникла маховина,
у подножју високог бора..

Нико јој није давао наду
да ће опстати када сване,
она је расла у боровом хладу,
господарица северне стране..

Са појавом сунчевих зрака
плашила би се и узнемирала,
па се прибрала, смела и јака
и даље у сенци ширила..

Ни зиме које су стигле,
нису је мразом савладале,
јер су јој борове игле
право у наручје падале. 

Читав су живот у слози,
уз спокој и птичији хор,
у савршеној симбиози
провели маховина и бор..