четвртак, 31. јануар 2019.

Твоје кад боли

Нисам лепио крила смолом да се лакше запале,
већ да полетим, најкраћим путем до тебе стигнем..
Руке раширио нисам да би ми очи заклапале,
већ да те ухватим око струка,
до неба дигнем..

Не сеци ми крила, руке не крши,
врео ми дах не називај млаким,
а ако почнеш - онда доврши,
убиј ме својим речима јаким,

па ме пореди, па ме повреди,
па реци да ниси мислила тако,
када ме убијеш, онда не вреди,
твоје кад боли, боли баш јако,
твоје кад боли.. боли баш јако..

Нисам да лакше се запале лепио крила смолом,
не, не желим судбину Икара и Дедала..
Већ да полетим, заувек се растанем са болом,
онога трена када ти будеш ми се предала..

Не крши ми руке, крила не сеци,
врео ми додир не називај лажним,
а  ако почнеш - до краја све реци,
убиј ме својим речима снажним..

Па ме пореди, па ме повреди,
ране ми посипај шакама соли,
када ме убијеш, онда не вреди,
твоје кад боли, јако боли,
твоје кад боли.. јако боли..

среда, 30. јануар 2019.

Једном

Једном,
да бих се од свега склонио,
скочио сам у набујалу реку,
па сам ронио, данима ронио
у таму дубоку и далеку.

Грлио сам дубину рукама,
није мањкало даха у грудима,
немим погледом се са штукама
боље разумео но са људима.

Видео сам ти лице, Хароне,
испловио си, спремио лађу,
верујући да сви који зароне,
лагано пут до тебе нађу.

Али, ја нисам хтео да мрем,
залуд си ме пратио, гонио,
само сам хтео да будем нем,
зато сам ронио, ронио, ронио..

Једном,
успела је те очи сетне,
тешка реч на плач да натера,
па сам се попео на врх Етне
и полетео у понор кратера.

Грлио сам дубину рукама,
гледао како у потоку лаве
истопљене, у тешким мукама,
све се ледене речи даве.

Не знам колико лет је трајао
док сам хитао у загрљај ватре,
пред твојим сам лицем стајао,
лицем Хастшепсут и Клеопатре,

и не што сам био заведен,
нити је део великог плана,
само сам хтео да не будем леден,
зато сам стремио ка дну вулкана..

понедељак, 28. јануар 2019.

Пољубац диван

О, како ти је пољубац диван..

Нежан.. Као меда од плиша
у бебином наручју нехајно скривен.
Свеж.. Као јутарња киша
којом сам више пута умивен.

Сладак.. Као трешњица зрела
преко комшијског плота брана.
Топао.. Као ролка из села
бакиним рукама брижљиво ткана.

Опојан.. Као поље мака
на врховима мјанмарских голети.
Заводљив.. Као светлост јака
којој лептир не уме одолети.

Чистији и од планинске реке..
Чаробан, као сан давно сниван..
О, како су ти усне меке..
О, како ти је пољубац диван..

петак, 04. јануар 2019.

Маријански расед

Сваки твој поглед је изазов нови...
Сваки осмех нова је заседа...
Љубав исплива, макар је склонили
на дно Маријанског раседа...

Искушење

Око зглобова носим окове,
преда мном до врха пуна чинија,
сазрелог воћа које испушта сокове..
Не.. Не смемо то, ни ти, ни ја...

Морамо одолети, жеље спутати.
нек разум буде командант страсти.
Можеш затворити очи и ћутати,
похотно ми у загрљај пасти,

али...Не сме се Рубикон прећи,
она невидљива црвена линија.
Нек' ћеш ми стопут ''желим те'' рећи,
не...Не смемо то, ни ти, ни ја...

Немам ја твојих деветнаест лета,
не могу ме наивне флоскуле тешити,
да све је живот, није смак света,
и како је, је ли, људски грешити...

Верујем ти, још увек си мала,
да кад порастеш бићеш финија.
Питање части или морала,
не...Не смемо то, ни ти, ни ја...

Баш због тога што сам ја велик,
добићу битку против порива.
Остаћу карактер чврст као челик,
а ти остани - непокорива...

четвртак, 03. јануар 2019.

Капут мој

Капут мој, од твида, некада модеран,
неношен дуго, на лактовима подеран,
са три дугмета сребрна и два џепа шупља,
окачен стоји, прашину скупља...

Ципеле моје, ганц нове, црне, лаковане,
у дну ормара чуче, уредно спаковане,
од чисте коже прављене, из радње чувене,
годинама необувене...

Урамљен гоблен, руком твојом стрпљиво везен,
девојка са јагњетом, познат дезен,
помало накриво на зиду виси,
тачно на месту на ком желела ти си...

Ситне ствари које на тебе сећају,
некада теше а некад бол увећају.
Слон порцелански, свилен шал, брод у боци,
чувам их, они су верни, неми сведоци,
да у трену све се тек тако под ноге баци,
а некада ми смо били светски прваци,
у љубави...