Само да ти кажем још ово - магија делује,
у инат времену које би истину
да заташка.
Ветри полуде када мој длан на
твоме телу је,
иако секунду раније није било
ни дашка.
Нема одбране од напада голим прсима,
сваки је педаљ мене твоја територија.
Брига ме за приче да спори завиде брзима,
игра прстију биће од најспорије спорија.
Не могу дани шта је било да пониште,
додир распири ватру неугаслог кратера.
У загрљају моме да нађеш склониште,
осмех ил' уздах, ко на то више те натера?
Хиљаду пута смо причали о
истој тематици:
када повуче те дубоки вртлог не
помажу појаси,
рашири руке и потпуно се
препусти матици,
само да ти кажем још ово -
и даље моја си.
