Ноћна смена

Сан тражи скровиште испод капка,
милује глуво доба рамена.
Казаљка стоји, у месту тапка,
пролази још једна ноћна смена.

Путују мисли кроз дуги ходник,
ниоткуда се не чује жамор.
Алфа Кентаур, најближи сродник,
својом светлошћу умива мрамор,

спи КБЦ Бежанијска коса,
кишом децембарском умивена.
Кломпе милују стопала боса,
пролази још једна ноћна смена.

Понекад миран мрак бити уме,
но, чешће немир лукаво нуди
бескрајан низ без коначне суме,
који давна сећања буди.

На столу игла стрпљиво чека
да је позове нечија вена,
само у сну за све има лека,
пролази још једна ноћна смена.

Никоме не причам тајну шта би
било да се однекуд из таме
појави неко и да ме зграби,
неко ко разуме и зна ме,

скупа да побегнемо од свега,
у загрљају чврстом ко стена.
И оном ко негује треба нега.
Пролази још једна ноћна смена.