Од сумрака до свитања

У ноћи среду на четвртак
нешто на небу је пукло!
Прозори се затресли,
скроз ме расанило!
Небо је зграбило зору
и далеко је одвукло,
три су дана прошла,
још се није разданило..

Некако таман тада
теби је Сунце засјало!
Разбудило те у недоба,
право ниоткуд бануло!
Озарило ти лице,
душу обасјало..
Чудно.. Неком је смркло,
а неком свануло..