Стари, пребијени пас

Стари, пребијени пас,
са три ноге здраве и једном краћом,
осећа, посустаје у трци
за снажнијом псећом браћом,

подвијеног репа, за њима шепа,
увек последњи на гозбу дође.
Гладан гледа, понос му не да
да оглодане кости глође..

Стари, пребијени пас,
са спуштеним ушима и олињалом длаком,
чека да чопор заспи,
да као што ред је, заклоњен мраком,

искраде се, нађе дрво багрема
крај ког је дубока јаруга,
легне, затвори очи као да задрема,
псећој се судбини наруга..

Стари, пребијени пас,
у другом ће животу да се преруши,
у лепотана, лепог и јаког
и допашће се керуши

коју је волео, иако је од њега
увек главу окретала,
гледала за псима с педигреом
које је господа шетала..

Стари, пребијени пас, спреман за крај,
не цвили ни када одлази у псећи рај..