Тврд орах

Тврд сам ја орах, воћка чудновата,
можеш на мени зубе сломити.
Имаш ме једва два-три сата
а већ ме желиш припитомити.

Злато сам што сија лажним сјајем,
вешто прикривам трагове рђе!
Дајем колико морам да дајем,
и сваким даном све је грђе.

Тиха сам вода која брег рони,
а ипак, чувај се дубоког вира.
И док још можеш, ти се склони,
веруј да нема крај мене мира.