Доријан Греј

Под тешким капима јутарње росе
латице процвалих нарциса бубре,
ранораниоци поспани носе
још синоћ уредно спремљено ђубре,

изнад зграда у Краљице Марије
румено Сунце се изнова рађа,
двадесет четири сата је старије,
а ти све руменија и све млађа..

Пред музејем докони народ шета,
радници широке ходнике празне.
Спрема се изложба антиквитета,
античке амфоре, скулптуре разне,

шушка се, у тој гомили ствари је
и пет-шест слика Каравађа.
Све су вредније што су старије.
И ти све вреднија и све млађа..

Наткривен небеским балдахином,
држим у руци, празну до пола,
стаклену флашу са црним вином
у ком је скривена истина гола,

из подрума породичне винарије,
од сорте грожђа која је слађа..
Вино је укусније што је старије,
и ти све укуснија и све млађа..

У разгранатој крошњи платана
заветрину је пронашла шева,
одувек плаши се оваквих дана
кад горе на небу грми и сева,

моли се, цвркуће сетне арије
да гром врх виших стабала гађа..
Страх је осећање од свега старије,
ти све сигурнија и све млађа..

Наједном, продорни звук сирене
брода који је кренуо пут Одесе,
из размишљања ме дубоког прене..
Све ће то вода да однесе!

Не може два пута, panta rei,
по истој реци пловити лађа..
Све тече, стари, сем Доријан Греј
и ти.. Са годинама све си млађа..