Плавуша за воланом шкоде

Плавуша за воланом црвене шкоде
закуцала се отпозади у мој браник!
Истрчала из аута сва усплахирена
у руци држећи новчаник.

Рече како на посао жури,
није на време повукла ручну,
и богзна како се извињавала
за насталу ситуацију мучну.

Додаде како има другара лимара,
понудила новац и полису,
каже: "Да завршимо у четири ока
док саобраћајци наишли нису"!

Кришом сам гледао њен хаљетак
нехајно задигнут изнад бока,
и помислио: "Да, сјајна идеја,
да завршимо у четири ока".

Таман сам замишљао како ли је
такву плавушу љубити,
чича ме у бордо пежоу пренуо
и почео махнито трубити!

Одмахнух лаконски: "Ништа, ситница",
она уз осмех и захвалност оде.
Испратио сам чежњивим погледом
звук мотора црвене шкоде.

Понекада се у сећањима вратим

плавуши и милом јој лику,

стоји нетакнута успомена на њу,

улубљење на задњем бранику.

Читач

Читао сам, нема ту мистике,
хиљаде густо куцаних страна.
Од лектире до белетристике,
од енциклопедија до романа.

Било је књига DE LUXЕ издања,
кожни повез, гравура фина,
а кад се удубим - разочарања!
Промашај и форма и садржина.

Но ипак и поред свих тих фелера,
уз мало рекламе и много буке
доспеју на врх листе бестселера,
лако се преносе од руке до руке.

А друге, од рециклираног папира,
склоњене на дно прашњавих шкриња,
ни док се читају не дају мира,
ватра на свакој страници тиња.

Око њих се не подиже граја,
фабула је специфична, ретка,
нестрпљив сам кад дођем до краја
да кренем са читањем испочетка!

Све књиге једна другој личе,
и свака се од њих једнако листа.
Но, свака носи своје приче,
ниједна књига није иста!

Боже

Боже, створи ме опет!
Хоћу да будем нов!
Обећавам, бољи бићу,
треба ми благослов!

Бићу ти јагње, одано, верно,
нећу те псовати!
Боже, узми чекић у руке,
почни ме ковати!

Боже, теби се то може!
Боже, теби се то може!

Нећу више бити лаком,
да се молим Богу сваком,
грехова ме ослободи,
својом руком ти ме води!

Боже, теби се то може,
Боже, теби се то може!

Боже, насликај ме опет,
узми платно и кист!
Хоћу да се поново родим,
хоћу да будем чист!

Имаћу више вере у тебе,
име ти славити,
Боже, замешај боје,
почни ме правити!

Боже, теби се то може,
Боже, теби се то може!

Нећу више бити лаком,
да се молим Богу сваком,
грехова ме ослободи,
својом руком ти ме води!

Боже, теби се то може,
Боже, теби се то може!

Несуђеној невести

Ноћас шапућем песму
мојој несуђеној невести!
Језиком немим, неразумљивим,
ветар ће јој превести!

Да јој бисерне очи зацакле,
и медне усне напуће,
док покушава да протумачи
шта ветар шапуће...

Хлад тополе

Тихо тече бистра речица,
сунце пржи поље пшенице.
Ту сам кад смо били дечица,
теби расплео плетенице.

И журио иза старе школе,
да те љубим у хладу тополе..

    Сад у хладу од тополе,
    седи друго двоје младих,
    и не крију да се воле,
    ја се питам шта урадих?

    Што оставих своје мило,
    да пати и сузе рони,
    другачије све би било,
    ех, да су ми дани они!

Ситна риба плива речицом,
јесен рана, жетва готова.
Дуг је пут а ја сам пречицом,
прескакао преко плотова.

Све журећи иза старе школе,
да те љубим у хладу тополе!

    Сад у хладу од тополе,
    неко други срећан седи,
    успомене још ме боле,
    и кајем се ал' шта вреди?

    Што оставих своје мило,
    стару мајку, оца, браћу,
    другачије све би било,
    све док живим туговаћу!

Како је глупо бити леп

Како је глупо бити леп,
о како је глупо бити леп!
Креатор те изнервира,
носиш шта ти он сервира,
како је глупо бити леп!

Боље мозак сакривати,
и на штиклама снивати,
како је глупо бити леп!

Ти си звезда фешн-вика,
празник кича и гламура,
штампа пуна твојих слика,
фасцинантна нова цура,
фасцинантна нова цура!

Груди севају на писти,
лажни сјај ти много значи,
у жирију крелци исти,
погледом те сваки свлачи,
погледом те сваки свлачи!

О како је је глупо бити леп!

Мани главу, паси траву,
сањај круну, светску славу,
како је глупо бити леп!

Баш те боли шта ти раде,
ти си фаца са естраде,
како је глупо бити леп!

Ти си звезда те-ве Пинка,
празник кича и гламура,
штампа пуна твојих слика,
фасцинантна нова цура,
фасцинантна нова цура!

Груди севају на писти,
кратке мајице, сукње тесне,
у жирију крелци исти,
сваки жели да те кресне,
сваки жели да те кресне,
како је глупо бити леп!

О како је глупо бити леп!

Фотеља

Не.. Не могу НЕ му рећи..
Не могу да му не испуним жељу..
На моје место, крај маме ће лећи,
а ја? Ја ћу развући фотељу..