Плавуша за воланом шкоде

Плавуша за воланом црвене шкоде
закуцала се отпозади у мој браник!
Истрчала из аута сва усплахирена
у руци држећи новчаник.

Рече како на посао жури,
није на време повукла ручну,
и богзна како се извињавала
за насталу ситуацију мучну.

Додаде како има другара лимара,
понудила новац и полису,
каже: "Да завршимо у четири ока
док саобраћајци наишли нису"!

Кришом сам гледао њен хаљетак
нехајно задигнут изнад бока,
и помислио: "Да, сјајна идеја,
да завршимо у четири ока".

Таман сам замишљао како ли је
такву плавушу љубити,
чича ме у бордо пежоу пренуо
и почео махнито трубити!

Одмахнух лаконски: "Ништа, ситница",
она уз осмех и захвалност оде.
Испратио сам чежњивим погледом
звук мотора црвене шкоде.

Понекада се у сећањима вратим

плавуши и милом јој лику,

стоји нетакнута успомена на њу,

улубљење на задњем бранику.