Шта ће ти мој број телефона,
одавно већ ниси она,
коју сам некада познавао,
и са којом боље да нисам спавао,
у ноћи кад су победу објавили.
Да ми је знати шта смо славили?
Нит' смо победили, нити зло спречили.
Џаба смо кречили.
Кажеш уз смешак "чему та придика",
у шта се претворила Еуридика?
Шта видиш са друге стране огледала,
кад си одустала, кад се предала,
велике идеје заменила малима?
Кад си пљунула по идеалима?
Како си прешла пут од отпора,
до члана у два-три управна одбора?
Не дам ти број, о чему да причамо,
прошлост не заслужује да је величамо,
сад си по пријемима и коктелима,
а некад смо слободу бранили телима,
једини коктел је био Молотов,
док смо клицали да је готов,
а заправо смо ми били готови,
уместо скота дођоше други скотови.
Шта се десило тог октобра,
како си одједном постала добра?
До тада Фокнер, Бука и бес,
од тада три слова,еС-Де-еС,
чланство у странци,
кинта у банци,
и нема бунта, нема критике,
има ли веће курве од политике?
Преживећеш и без мог броја,
одрастао сам, не глумим хероја,
нисам се продао за ситне новце,
а свестан сам да смо испали овце,
да су чобани са чела стада
зграбили пашњаке у центру зграда,
свако је успео дупе да ували,
јеб'ле нас пиштаљке у које смо дували.
Псујеш ли кад је на ТВ-у Манда,
(сећаш се, "уа јуловска банда"),
или све друкчије делује оданде,
када си део пресвучене банде,
у праву је Ђоле, нису криви бандити,
криви смо ми, морало је друкчије бити,
све је требало до темеља спалити,
постаде Србија тужан ријалити!
Да, и даље сам пун истог бунта,
спремам докторат, возим Пунта,
нисам геј, али нисам се женио,
животне ставове нисам променио,
живим са својима, и даље у Борчи,
и можда ти ова прича горчи,
али знаш да не умем да сладим,
шта да ти радим.
И зато не дам ти број свог моба,
све је умрло, не само Слоба,
и нема ту шта да се дода,
каква је само бајка слобода!
Сад причаш бајке о Еврпској унији,
како ће џепови бити пунији,
хеј! Мани ме с тим лажним надама!
Збогом! Остајем на барикадама!
