Монопол на бол

Памтим све, место и датум,
узми ил' остави, твој ултиматум,
и хаљину у којој си била,
са фелером на постави..

И поглед мој, који је лутао,
истину коју сам ти прећутао,
да љубав није, моја мила,
тек узми или устави..

Памтим све, док оплакујеш,
на врху кофера који пакујеш,
Три сестре и Ујка Вања,
одувек волела си Чехова..

А мени остављаш у аманет,
бол милион пута нанет,
слике са путовања,
и сенке својих грехова..

Иди, нећу питати где си,
са собом све своје понеси,
фотографије и књиге,
и ону хаљину са фелером..

Иди, немаш шта више спасти,
стајаћу мушки, не, нећу пасти,
јак сам, буди без бриге,
нисам погођен гелером.

Иди, мени остави бол..
Ја на бол имам монопол..

У четрдесетим

Некада давно, на школском зиду,
исписах ВОЛИМ ТЕ, крупним словима..
Од тада године пребрзо иду,
сретнем те тек понекад у сновима.

Нисам ти највећу тајну рекао,
нисам ти никад карте офирао,
живот је својим током текао,
а ја по своме филозофирао.

Усред размишљања о тим данима
Господ нам путеве испреплетао..
Сретох те срећну, са малишанима,
испред кафане ,,Златни петао"..

Другачија фризура и фигура
али, зар да се тог осмеха не сетим??
Била си некад најлепша цура,
сад си још лепша у четрдесетим.

Грлила си мужа (финог господина),
не јавих се.. Нисам желео сметати..
Нека, и наредних тридесет година,
понекад ћу те у сновима сретати..

Од сумрака до свитања

У ноћи среду на четвртак
нешто на небу је пукло!
Прозори се затресли,
скроз ме расанило!
Небо је зграбило зору
и далеко је одвукло,
три су дана прошла,
још се није разданило..

Некако таман тада
теби је Сунце засјало!
Разбудило те у недоба,
право ниоткуд бануло!
Озарило ти лице,
душу обасјало..
Чудно.. Неком је смркло,
а неком свануло..

Глас

Да имам божански глас,
као Чад Крегер или Массимо...
Шапнуо бих ти:,,дођи,
лези, и светло угасимо"...

Небу нисам миљеник

Пред поноћ је кренуо снег,
пред зору стегао мраз!
Небу нисам миљеник,
крије ми путоказ..

А ја, храбро срце,
мршавом надом огрнут,
не одустајем,
тражим пут..

У инат снегу и мразу,
до тебе - наћи ћу стазу!

Причала ми

Причала ми о Толстоју,
класицима и књигама,
а ја њој о кошаркашким
и фудбалским лигама..

Причала ми о Шопену,
о музици и нотама,
а ја њој о тикетима,
фиксевима и квотама..

Причала ми о Спилбергу
и о новом филмском хиту.
Ја о тучи навијача
у Загребу и у Сплиту..

Причала ми о Бил Гејтсу,
о фејсбуку и о блогу..
А ја њој о Блеку Стени,
Загору и Дилан Догу..

Знала је да њене приче
никад нисам слушао..
Не знам ни сам како сам јој
ја у срце ушао!

Девојка са анђеоским ликом

У препуном ноћном бару
збуњена је она била,
као дуња на ормару
мирисом ме омамила.

Погледала ме је једном,
послала ми поглед благ,
и у моме срцу жедном
оставила дубок траг.

Далеко од ње сам сео,
послао јој осмех кришом,
и - нисам је више срео,
нестала је с првом кишом!

И никад нисам испричао ником...
Још тражим девојку са анђеоским ликом!