У препуном ноћном бару
збуњена је она била,
као дуња на ормару
мирисом ме омамила.
Погледала ме је једном,
послала ми поглед благ,
и у моме срцу жедном
оставила дубок траг.
Далеко од ње сам сео,
послао јој осмех кришом,
и - нисам је више срео,
нестала је с првом кишом!
И никад нисам испричао ником...
Још тражим девојку са анђеоским ликом!
збуњена је она била,
као дуња на ормару
мирисом ме омамила.
Погледала ме је једном,
послала ми поглед благ,
и у моме срцу жедном
оставила дубок траг.
Далеко од ње сам сео,
послао јој осмех кришом,
и - нисам је више срео,
нестала је с првом кишом!
И никад нисам испричао ником...
Још тражим девојку са анђеоским ликом!
Нема коментара:
Постави коментар