То је љубав

Моја бака је до последњег часа
чувала ствари декине,
на дну закључане дрвене кутије.
Пред сан се молила, у пола гласа,
да је нико не прекине,
сигурна да ће он са неба чути је.

Шапутала му како је суша,
грожђе слабо је родило,
пшеница се, жедна, до земље повила.
Чврсто је веровала да је он слуша
и тако се догодило,
чврсто је заспала и ка небу запловила.

Било је јасно свима редом,
да је пожурила за дедом.
То је љубав..

Мој деда са мајчине стране
био је трговац стоком.
Честит, ником на мери није хтео да закине.
У вечном рачунању проводио дане,
живот је ишао својим током
све до изненадне смрти бакине.

Село до данас причу приповеда
о две стотине оваца,
о његовим стадима и крдима.
Све је продао до последњег говеда,
у бесцење, за мало новаца,
заспао, па кренуо ка небеским брдима.

Било је јасно у селу сваком,
да је пожурио за баком.
То је љубав.

Добре душе бакине и дедине,
и на небу ће да се сједине..
То је љубав..