Пре љубави,
Возиш се до посла полупразним трамвајем.
гледаш поспане људе али им не памтиш лица.
После љубави,
очи ти светле другачијим, топлијим сјајем,
налазиш њу у хиљаду безазлених ситница..
Пре љубави,
тачно у пет и четрдесет сат да звони навијаш,
устајеш нагло, све ти је кнап, хронично журиш..
После љубави,
будиш се без сата, јастук рукама обавијаш,
на шампон њен мирише, видиш је иако жмуриш..
Пре љубави,
палиш телефон и листаш спортске вести са Монда,
сензационалан пораз Реала у сред Мадрида..
После љубави,
читаш стотину њених сачуваних порука од онда,
смејеш се давним постовима са свог фејсбук зида..
Пре љубави,
сав свет ти је био обојен у црно, бело и сиво,
ниси разликовао понедељак од среде и петка..
После љубави,
знаш какав је осећај када се осетиш потребно, живо..
Сигуран си да би поново радио све исто од почетка..
Пре љубави,
питаш се за ким звоне звона..
После љубави,
знаш, живот - то је она..
Нема коментара:
Постави коментар