Прегрмео многе офанзиве,
заслужио ордене, медаље,
спасавао рањене и живе,
бодрио их да наставе даље,
штитио их оружјем и телом,
себе није умео да чува,
два пута је закачен шрапнелом,
носи белег испод десног ува.
Земљу коју газио је чизмом,
други су изгубили у миру,
сад му главу пуне оптимизмом,
њему, војсковођи, официру.
Три звездице красе еполету,
подрхтава рука, сузу брише,
остао је сам на овом свету,
пуковнику нема ко да пише.
Одавно је постало му јасно,
боље да не утече шрапнелу,
кад не живи нек бар умре часно,
с прислоњеним пиштољем на челу.
Неће бити оних који плачу,
нити има за чиме да жали,
кад повуче прст на окидачу
и нареди последњи пут - пали!
Brate moj, briljantno.
ОдговориИзбриши