недеља, 29. септембар 2019.

Девица


Поноћ, јесења равнодневица,
добује ситна киша по црепу..
У сну ме походи она, Девица,
гледам је непрепричиво лепу..

Коса јој црна, осмех, кићанка,
мирује, не жели да ме буди..
Моја предивна Самарићанка,
сталност доброте, несталност ћуди..

У сну, све је као и зимус,
наслоњена на ивицу довратка,
шапуће: ,,Љубави, мој си интимус,
са овог пута нема повратка,

води ме, нађи место на карти
и буди ми као некада фин..
Једном се живи, life is a party,
I want to be your dancing queen!"

Ђаво воли да поставља међе
од нити сумње брижљиво ткане..
Неког зауставе, неко их пређе,
неко се замисли када сване..

Господе, како је сурова јава,
јутро, јесења равнодневица..
Свет је савршен када се спава,
у сну ме походи она.. Девица..

Нема коментара:

Постави коментар