петак, 30. новембар 2018.

Дежурни кривац

Браним се ћутањем, не треба ми адвокат,
све што бих могао рећи, знаш од раније..
Срце ми сломљено, то није поломљен нокат,
боли много јаче а зараста лаганије..

Одбаци прошлост и закључај је кључем,
ничега није било, ништа не постоји,
некад сам могао мач да из камена извучем,
сада тај исти мач над главом ми стоји..

На мене кривицу свали,
прихватам, бићу негативац,
све разумем, нисам мали,
треба ти дежурни кривац..

Не треба ми адвокат, ћутањем се браним,
богат сам човек ако је заиста ћутање злато.
Шта год да кажем, причам језиком страним,
погрешно разумеш, тишина боља је зато..

Прошлост одбаци и закључај је кључем,
нисам слабић да са неким делим јаде.
Брод препун наде на хрид ћу да насучем,
а некада била си мој светионик наде..

За собом мостове спали,
реци да исти сам као сваки мушкарац,
све разумем нисам мали,
треба ти жртвени јарац..

Нема коментара:

Постави коментар