понедељак, 27. април 2020.

Дуг


Ништа ми ти не дугујеш, сине,
немој  се мучити, залуд сабирати..
Да, скуп је професор виолине,
но, свим си срцем волео свирати..

О, задовољства! Сви сетни тонови
док си гудалом жице гладио,
да може време да се понови
свакако бих исто урадио..

Водити те на часове пливања,
гледати блаженог у базену,
непрепричиво! Чиста уживања!
Моменти који немају цену!

После тренинга кад глава пада
на задње седиште аутомобила,
знао  сам тад, а знам и сада,
тако птићима  настају крила..

Другари, девојке, ноћни проводи,
коме ако не теби давати?
Љубав у сумњу никад не доводи,
те стога немој обрачунавати..

Нова открића и нова трагања,
путовања, часови вожње,
то су, сине, мудра улагања,
ко добро сеје, добро и пожње..

Јер кад се у живот ступи
дигнуте главе, спуштеног гарда,
мало је да се тај понос купи
и милион и милијарда!

Полако, временом све се схвати,
сваки се извор радује реци..
Рекао сам ,,памти па врати",
али.. Не мени.. Већ својој деци..

Нема коментара:

Постави коментар