Сабеседник

Тражи се сабеседник,
необичан, причи вичан,
који зна шта, кад, и како рећи.
У осеци ретко вредних,
неко ко је мени сличан,
да кроз живот корача жмурећи.

У радости саучесник
а у тугама сапатник,
чувар новца крај бунара жеља.
Ноћу бонвиван и песник,
дању неумољив ратник,
спреман да без суда савест стреља.

Тражи се саговорник,
за причу о којечему,
ваздан смирен и манира финих.
У најезди гласно орних
за омаж на исту тему,
неки доброћудни полуциник.

Да сабира и да вага,
док јуриша путем који
ређе разум, чешће срце слуша.
Власник закопаног блага
које нигде не постоји
сем у сенци утопљених душа.

Сабеседник и даље се тражи,
ако се препознаш, ти ми кажи.

Крупноока

Питаш за љубав да кажем ти шта је,
којом јединицом се мери она?
Када се узима и кад се даје,
колико је то метара, тона?

Крупноока, љубав не мери вага,
и не може је метрити метар!
Она проструји телом без трага,
кажеш ''а-ха, знам, значи љубав је ветар?''

Не, није ветар, не онај који
лице ти милује топао, лаган...
Ковитлац то је који све носи,
љубав је прави тропски ураган...

Питаш за љубав да кажем ти где је,
у ком се скровишту она скрива?
Зашто час хлади а час греје,
како час јача, час слабија бива?

Крупноока, љубав је осећај нови
који тренутак слабости чека,
а онда телом полако плови,
кажеш ''а-ха, знам, значи љубав је река?''

Не, није река, не она у којој
шаран се мрести у пролећне дане.
Бујица то је која препреке нема,
љубав поруши и најчвршће бране...

Питаш за љубав да кажем ти штошта,
сваки би одговор желела знати.
Како изгледа, колико кошта,
што се због ње и слави и пати?

Крупноока, љубав у свему нађе сврху,
смекша и срце попут камена тврдо,
тера да стално стреми се врху,
кажеш ''а-ха, знам, значи љубав је брдо?''

Не, није брдо, не оно с којег
снегови с првим сунцем окопне...
Планина то је, висока, стрма,
на чији врх се мало ко попне...

Реч

У које рухо реч да оденем?
Која то реч да буде ми побратим?
Разговор с тобом да заподенем,
којом речју да ти се обратим?

Треба ми реч што изазива буре,
неизговарана често,громка!
Дубока - к'о први уздах цуре,
снажна - к'о први загрљај момка!

А плашим се, да ћу, међутим,
када је нађем, да је прећутим!

Неверник

Можда ти кажем да си најлепша,
и да те волим можда слагаћу!
Али, чим ново јутро осване,
за неком бољом срећом трагаћу.

И зато боље не залећи се,
полако. немој никуд журити.
Данас гледам те заљубљен,
већ сутра можда ћу зажмурити...

О својим сновима ми не причај,
јер нећеш тиме ништа постићи!
У зору, кад ново сунце јави се,
ко би га знао куда ћу отићи?

Јер сам неверник у души,
слаткоречиви уметник лажи,
који туђе снове руши,
успут, док себи срећу тражи.

Можда

Уморној од силних наваљивања,

(и још силнијих одбијања),

можда ти треба топла реч,

која уз срце пријања?

Реч која би могла да врати

искривљеној слици рам.

Можда допустиш да ти је шапнем,

ако верујеш да ту реч знам.

Ситој (пре)потентних хвалисаваца,

који су врх, нај - ма нек су! ,

можда ти не требају обећања

о спектакуларном сексу?

Можда ти треба реч, као брана,

да најезду таквих спречи.

Можда допустиш да ти је шапнем,

макар та реч била - две речи.

Паук

Зачуо се јаук,
ујео ме паук,

ушао кроз блузу,
грицнуо за гузу,

и мало по трби,
па ме сада сврби.

Безобразни пауче,
зашто те не науче,

када децу угледаш,
немој да их уједаш,

а неком баксузу
изуједај гузу.

Бука и бес

Шта ће ти мој број телефона,
одавно већ ниси она,
коју сам некада познавао,
и са којом боље да нисам спавао,
у ноћи кад су победу објавили.
Да ми је знати шта смо славили?
Нит' смо победили, нити зло спречили.
Џаба смо кречили.

Кажеш уз смешак "чему та придика",
у шта се претворила Еуридика?
Шта видиш са друге стране огледала,
кад си одустала, кад се предала,
велике идеје заменила малима?
Кад си пљунула по идеалима?
Како си прешла пут од отпора,
до члана у два-три управна одбора?

Не дам ти број, о чему да причамо,
прошлост не заслужује да је величамо,
сад си по пријемима и коктелима,
а некад смо слободу бранили телима,
једини коктел је био Молотов,
док смо клицали да је готов,
а заправо смо ми били готови,
уместо скота дођоше други скотови.

Шта се десило тог октобра,
како си одједном постала добра?
До тада Фокнер, Бука и бес,
од тада три слова,еС-Де-еС,
чланство у странци,
кинта у банци,
и нема бунта, нема критике,
има ли веће курве од политике?

Преживећеш и без мог броја,
одрастао сам, не глумим хероја,
нисам се продао за ситне новце,
а свестан сам да смо испали овце,
да су чобани са чела стада
зграбили пашњаке у центру зграда,
свако је успео дупе да ували,
јеб'ле нас пиштаљке у које смо дували.

Псујеш ли кад је на ТВ-у Манда,
(сећаш се, "уа јуловска банда"),
или све друкчије делује оданде,
када си део пресвучене банде,
у праву је Ђоле, нису криви бандити,
криви смо ми, морало је друкчије бити,
све је требало до темеља спалити,
постаде Србија тужан ријалити!

Да, и даље сам пун истог бунта,
спремам докторат, возим Пунта,
нисам геј, али нисам се женио,
животне ставове нисам променио,
живим са својима, и даље у Борчи,
и можда ти ова прича горчи,
али знаш да не умем да сладим,
шта да ти радим.

И зато не дам ти број свог моба,
све је умрло, не само Слоба,
и нема ту шта да се дода,
каква је само бајка слобода!
Сад причаш бајке о Еврпској унији,
како ће џепови бити пунији,
хеј! Мани ме с тим лажним надама!
Збогом! Остајем на барикадама!