уторак, 18. април 2017.

Крупноока

Питаш за љубав да кажем ти шта је,
којом јединицом се мери она?
Када се узима и кад се даје,
колико је то метара, тона?

Крупноока, љубав не мери вага,
и не може је метрити метар!
Она проструји телом без трага,
кажеш ''а-ха, знам, значи љубав је ветар?''

Не, није ветар, не онај који
лице ти милује топао, лаган...
Ковитлац то је који све носи,
љубав је прави тропски ураган...

Питаш за љубав да кажем ти где је,
у ком се скровишту она скрива?
Зашто час хлади а час греје,
како час јача, час слабија бива?

Крупноока, љубав је осећај нови
који тренутак слабости чека,
а онда телом полако плови,
кажеш ''а-ха, знам, значи љубав је река?''

Не, није река, не она у којој
шаран се мрести у пролећне дане.
Бујица то је која препреке нема,
љубав поруши и најчвршће бране...

Питаш за љубав да кажем ти штошта,
сваки би одговор желела знати.
Како изгледа, колико кошта,
што се због ње и слави и пати?

Крупноока, љубав у свему нађе сврху,
смекша и срце попут камена тврдо,
тера да стално стреми се врху,
кажеш ''а-ха, знам, значи љубав је брдо?''

Не, није брдо, не оно с којег
снегови с првим сунцем окопне...
Планина то је, висока, стрма,
на чији врх се мало ко попне...


Нема коментара:

Постави коментар