Сукња

Да је сукња била мало шира,

од срамоте не би нашла спаса. 

Ветар који не даје ти мира

подигао би је изнад паса,

наставио, на сву твоју муку,

враголасто бокове да пипка,

спречили би нечувену бруку

црвен сатен и црвена чипка,

трачевима поводе би дала,

(нити крива нити тога свесна),

да си блудна и лаког морала.

Срећа те је сукња била тесна.

Оглас

Хитно се тражи балетан
стар пет до седам година.
Пожељно витак и спретан, 
с манирима господина.

Чека га у плесној сали
једна симпатична дама,
живот је вртешка, али,
не жели да плеше сама.

Мртве душе

У понедељак је нестало уља и брашна,

у уторак све друге врсте хране,

у среду су очерупане полице,

у четвртак је закатанчен супермаркет.

У петак поче хладноћа страшна,

у суботу престале с радом топлане,

у недељу смо у пећ гурали столице,

у понедељак почели ложити паркет.

У уторак чула се митраљеска јека,

у среду тешка артиљерија,

у четвртак је појачала минус зима,

у петак је кућа остала празна.

У суботу је жртвована библиотека,

у недељу је огањ хранио Стерија,

у понедељак се димио Дима,

у уторак горела Злочин и казна.

У среду смо се грејали дахом,

у четвртак су ређе топови грували,

у петак нису имали шта да руше,

у суботу проглашен крај офанзиви.

У недељу, равнодушни пред страхом,

жалисмо што Гогоља нисмо сачували,

да допишемо себе уз Мртве душе,

не верујући да смо остали живи. 

Свуда и нигде

Једном ми је двапут рекла да ме воли
узрујана стихом Александра Блока,
емоције су се отргле контроли,
плесала јој суза по ивици ока.

,,Свуда смо и нигде" , четрнаест слова,
суштина у коју читав живот стаде.
Хитала је ка дну Маријанског рова
и последња мрва заједничке наде.

Додала је: ,,Збогом" , био сам глувонем,
отупелих чула безнадежно хладан,
неспреман да с надом која тоне тонем,
да мрем стари а нов родим се сутрадан.

Свуда смо и нигде, нигде смо и свуда,
истина се види тек кад се оголи.
Одлазећи, док је плакала к'о луда,
једном ми је двапут рекла да ме воли.

Човек плаче после рата

Сви у соби ћуте и ја с њима ћутим,
низ цевчицу танку кап по кап се слива.
Желео бих гласно да викнем, међутим,
уста која имам једва да су жива.

Устајали ваздух ковитла пропелер,
три паука беже сваки у свој рогаљ.
Сантим покрај срца зарио се гелер.
Мртав сам или нисам? Читав или богаљ?

Момку лево руку разнела је бомба,
момак десно дрхти, пући ће му мозак.
Терапија против болова и тромба:
морфијум уз ручак, уз вечеру прозак.

До јуче смо били сви у истој чети,
млади попут росе, јабланови витки.
Несвесни да сутра већина ће мрети
већ са првим метком, већ у првој битки.

Погледи без циља лутају по соби,
запара тишину јецај неутешни:
„Боже, ко и зашто нас невине поби,
нисмо још ни стигли да будемо грешни!"

Ја сад идем, морам, макар с једном  ногом,
завој око груди, на глави хематом.
Довиђења браћо! Ово није збогом.
Видимо се опет са следећим ратом.

Пољубац диван

О, како ти је пољубац диван..

Нежан.. Као меда од плиша

у бебином наручју нехајно скривен.

Свеж.. Као јутарња киша

којом сам више пута умивен.

Сладак.. Као трешњица зрела

преко комшијског плота брана.

Топао.. Као ролка из села

бакиним рукама брижљиво ткана.

Опојан.. Као поље мака

на врховима мјанмарских голети.

Заводљив.. Као светлост јака

којој лептир не уме одолети.

Чистији и од планинске реке..

Чаробан, као сан давно сниван..

О, како су ти усне меке..

О, како ти је пољубац диван..

У ноћи Богојављења

По легенди, у ноћи Богојављења
бива што никад сем тада не бива,
ко се не боји студи и дављења
може у поноћ Дунав да преплива..

Са оне стране Месец је млађи,
жут и округао као јабука,
сто пута ме је хватао у крађи,
ћутао, да се не диже халабука..

Њене су усне све што сам крао,
ноћи нас својим скутима крише,
после свега ми је једино жао
што нисам чешће, што нисам више..

Исте ме чежњиве слике прогоне:
изнад колена хаљина набрана,
неубедљиво строго ,,Не!",
било је стрепња пре него забрана..

Дланови знали су где да се удоме,
пратили обрисе бујних јој груди..
Луд се радује једнако лудоме,
о, да, ми смо били баш луди..

Све стране света воде некамо,
све стазе до ње знају ми ђонови..
Постоји љубав коју одувек чекамо,
да се деси и никад не понови..

Живот свакоме судбину кроји
да се испитује и прерачунава..
Све што је било заувек постоји
записано с оне стране Дунава..