Магла..

Од тебе се поштено не опростих..
Ни патетична прича која разара,
ни песма, или бар тугаљив двостих,
ни утешна поука из речника Хазара,

не помишљах да смо се растали,
у томе тренутку дугом а наглом,
већ да смо на пола корака застали,
обавијени густом, густом маглом..

Како ти изгледа са ове дистанце?
Исте се ствари другачијим чине?
Време од ближњих прави странце,
нема од заборава веће даљине,

живописне, шарене боје саме ће
у једну се безличну и сиву слити..
Да ли се иста мисао намеће
све је морало другачије бити,

а не да душа остане гарава,
на спруд насукана као олупина..
Судбина воли да заварава,
живот није слатко од купина,

којим се са сочних усана гостих..
Од тебе се поштено не опростих..