Да смо били

Да смо били мало више храбри,

страст пустили да у срце уђе,

поздрављали не би канделабри

туђе сенке и кораке туђе.

Ноћ априлска црна као катран

даље носила би нас ка мају,

благословеним бих био сматран

у твом оку и твом загрљају.

Да смо били мало више смели,

веровали да то љубав јесте,

до сад сигурно би запосели

Хималаје и Монт Евересте.

Обесмислили би парадоксе:

неспојиво може да се споји!

Нови, врли свет се ствара док се

са твојима множе снови моји.

Да смо били мало више јаки

за тешке и крупне залогаје,

зрачак светла пронашли би чак и

тамо где одувек мало га је.

Победник у неизвесној битки

одлучен би био за час тили,

мудри, храбри, смели, јаки, бритки,

да смо били - али нисмо били.

Престали су дамари да бриде,

успориле жиле куцавице.

Време не зна унатраг да иде,

казнило нас јер смо кукавице!