Алиби

Слагао сам да ниси ружна,
да си горда, чврст карактер,
зато немој ми остати дужна
отерај ме у вражју матер!

Слагао сам и да су сјајна
као два бисера твоја два ока.
Сад, кад то више није тајна
слободно реци да сам стока!

Слагао и да крв ми је врела,
заправо био сам мртав хладан.
Најзад си чула шта си хтела,
реци да сам бедан и јадан!

И ону шетњу кад сам предлагао
тврдећи да ничега бити неће,
о, како сам искусно слагао,
хајде, кажи ми да сам смеће!

Причао сам ти лажи многе,
данима се играо с тобом,
само да би раширила ноге.
Ето.. Имаш алиби за збогом!

Рат

Кад заврши се рат, смрти сејач,
и остану старци, жене и нејач,
ко ће смети да их у очи погледа
и да ускликне ,,Наша је победа!".

Нож под грло и пуцањ у леђа,
метковима се не црта међа,
зликовци зборе до лакта у крви:
,,нисмо ми почели, они су први!".

На страну смрт, на страну злодела,
само нек буде праведна подела,
у миру марширају иста лица,
једни псоваће: ,,Лопов! Убица!",

а други ће ,,Херој!" да узвикују,
да шире заставе и да ликују,
и једни и други, јадни и бесни,
сурове истине нису свесни,

и даље ће нам о глави делати,
исте протуве и исти џелати..

Тврд орах

Тврд сам ја орах, воћка чудновата,
можеш на мени зубе сломити.
Имаш ме једва два-три сата
а већ ме желиш припитомити.

Злато сам што сија лажним сјајем,
вешто прикривам трагове рђе!
Дајем колико морам да дајем,
и сваким даном све је грђе.

Тиха сам вода која брег рони,
а ипак, чувај се дубоког вира.
И док још можеш, ти се склони,
веруј да нема крај мене мира.

Циганин хвали свога југа

Гледаш, је ли, мога југа,
господару стари,
не знаш ауто је или птица ластавица,
скидај наочари!
Не можеш се нагледати већ хајде пазари.

Сумњаш како моћан није
ни до стотке да развије???
Чуј до стотке! И до двеста он је кадар!
Не верујеш? Имаш радар?
Не можеш га у царевој наћ' гаражи,
срећа, цига само триста евра тражи!

А зашто му гледаш гуме,
је ли, куме?
Ћелаве су? Око вара!
Сантиметар свака шара!
По снегу је вожња њему попут шетње,
зато зимске не требају, само летње!

А потрошња? Е, то му је страна јача,
троши мање и од упаљача!
Ако имаш безоловног дај бензина,
ако немаш он не иште, сипај плина.
Једном сам му тако сип'о
литар и по,
чак и мање,
послом кренуо у Врање.

Возио се целог дана,
на сто места, на сто страна,
у повратку, Бубањ поток, она рампа,
тек тад почела је да му светли лампа!

А шта гледаш код хаубе
мој голубе?
Нек те не чуди тишина
мотор ради као мина!
И на минус десет тај из цуга пали,
штета цига што не уме да га хвали!

А годиште? Можда делује старије
али такве лимарије,
ни код руског тенка нема,
возићеш га годинама без проблема.
Улубљено лево крило?
Фабрички је тако било!
У ''Застави'' неки проблем на линији
па је зато јефтинији,
у вожњи је цига увек спретан, мудар,
ни најмањи никад им'о судар!

Јуче идем кући с пута
ударила киша љута!
Небо тамно, сева, грми,
а ја другом по калдрми.
Пљусак крену, ал' на срећу,
ја у трећу!
Лије као да ће пропаст света,
а ја четврта па пета!
Потоп креће у том часу,
ја по гасу!

Кад стигосмо до гараже
у цигански дворац нов,
све на југу било суво,
покис'о му само кров!

Бићу добро

Нико и ништа, то сам ти ја,
тек један од њих стотину..
За које имаш увек исту
спремљену измишљотину,

напамет научену,
понављаш је као папагај..
Само напред, без мене,
настави и трагај.

  А ја бићу добро, немој се плашити,
  рањено срце ћу некако зашити,
  нађи бољег да те заштити
  у болу и самоћи.

  Стварно сам добро, немој се бојати,
  и после тебе свет ће постојати,
  нађи бољег ко ће ти бројати,
  звезде у хладној ноћи...

Стицај околности, то сам ти ја,
само један од њих стотину..
На срцу ћу, твој сувенир,
чувати огреботину.

Наивно веровах
да си посебна и другачија,
да можеш бити само моја,
а не свачија..

  И бићу добро, немој се плашити,
  рањено срце ћу некако зашити,
  нађи бољег да те заштити
  у болу и самоћи.

  Стварно сам добро, немој се бојати,
  и после тебе свет ће постојати,
  нађи бољег ко ће ти бројати,
  звезде у хладној ноћи..

Амнезија

Рећи ћу, теби у инат, да од свих које знам гора си!
Да ти се имена посве обичног уопште не сећам!
Не знам каквог су укуса били мед и ораси,
и јесам ли уз тебе био срећан или несрећан?

И да не памтим поглед ни израз благог чуђења,
у трену, о,какве радости ,кад бих те збунити успевао!
Ногу у колену савијену и у цик зоре буђења,
јесам ли стварно доживео или их само сневао?

Измислићу да од пољупца укус је остао опор..
Да негде као кроз маглу разазнајем твој лик..
Да заборавих кад те појурио паса луталица чопор,
моју заштитничку храброст, твој уплашени крик.

И рећи ћу за ону страст (а знам да није фер),
била је пламичак, а не пожар, лако се дао гасити..
Да сметнух - била си јагње, или горопадна звер?
Јесмо ли били сити, или ипак незасити?

Рећи ћу да не знам за ах, за ох, ух и ех...
која од тих је речци тишину глуву парала?
Јесу ли искрени били погледи, уздаси, смех,
јеси ли и ти уживала, или се само претварала?

Рећи ћу да те не волим, смислићу гомилу лажи..
А ти између редова праву истину тражи..

Девојка на слици

Добар дан, желим вам,
случајни пролазници,
да ли сте видели
ову девојку на слици?

Не знам одакле је,
не знам како се зове,
ништа немам од ње
осим слике ове..

Немојте се чудити,
тако се мало знамо,
тренутак обостране
слабости само..

Од тада се враћам
пољупцу никад слађем,
зато покушавам
да је нађем..

Улице знају ме..
Тргови ме знају..
Возачи аутобуса
ме поздрављају..

Таксисти раменима слежу..
Чистачи одмахују главом..
Рибари тврде да није прошла
ни Дунавом ни Савом..

А ја тражим и даље,
ево недеља шеста,
попреко и уздуж
сва могућа места..

Не знам одакле је,
не знам како се зове..
Ништа немам од ње,
осим слике ове..