среда, 2. новембар 2011.

Како је зелена била моја долина

На врху брда са својим псом сам стајао,
ја сам ћутао он је на звезде лајао..
Ветар северни нам је ледио крв у венама,
ми смо пркосили на највишим стенама!

Јутро децембарско мраз немилосрдни резао..
Даље но некад, кад био сам млад, поглед је сезао..
На месту забрана остале су празне голети,
ко ли је могао онакву шуму не волети?

   И видим, боље да не видим, срце се цепа.
   Тек је свануло, а ипак, свуда је тмина!
   Тачно је, лепо горе села лепа,
   о, како је била зелена моја долина!

На врху брда од лоших мисли сам бежао!
На сваки звук мој верни пас би зарежао,
а ћутао би, кад би само знао да не треба,
плашити пар недавно пристиглих тетреба!

Јутро децембарско, поглед пуца у недоглед,
све до језера које је оков'о танак лед..
Пусто поље, тамо где беху храстови столетни,
ко ли је могао онако нешто не волети?

   И видим, боље да не видим, срце се цепа.
   Тек је свануло, а ипак, свуда је тмина!
   Тачно је, лепо горе села лепа,
   о, како је била зелена моја долина!

Нема коментара:

Постави коментар