Умем и ја

Умем и ја...
Да на груди привијем и да тешим...
По потреби уздишем или се смешим...
Да уделим лажни комплимент
речима финим...
Умем и ја,
али... То не чиним...

Умем и ја...
Да вешто баратам отрцаним фразама...
Усхићено се додворим маминим мазама,
које су, наглас потврдићу,
најбоље у свему...
Умем и ја,
али... Чему?

Умем и ја...
Да прострем и развучем црвени тепих...
И уз пар китњастих реченица лепих,
појачам набујали его
псеудо господи...

Умем и ја,
али... Куда то води?

Умем и ја...
Али... Хвала Богу...
Оно што умем, понекад,
просто - не могу!