Искушење

Око зглобова носим окове,
преда мном до врха пуна чинија
сазрелог воћа које испушта сокове,
не... Не смемо то, ни ти ни ја.

Морамо одолети, жеље спутати,
нек разум буде командант страсти.
Можеш затворити очи и ћутати,
похотно ми у загрљај пасти,

али... Не сме се Рубикон прећи,
она невидљива црвена линија.
Нек' ћеш ми стопут ''желим те'' рећи,
не... Не смемо то, ни ти ни ја.

Немам ја твојих двадесет лета
и не могу ме флоскуле тешити,
да све је живот, није смак света,
и како је, је ли, људски грешити.

Другоме дај шта мени би дала,
најдража, најслађа и најфинија.
Питање части или морала,
не... Не смемо то, ни ти ни ја.

Није то пораз, нека га уврсте
у бег од слабости и од порива.
Кад разум и срце копља укрсте,

одлазим, остани непокорива.