петак, 4. јануар 2019.

Искушење

Око зглобова носим окове,
преда мном до врха пуна чинија,
сазрелог воћа које испушта сокове..
Не.. Не смемо то, ни ти, ни ја...

Морамо одолети, жеље спутати.
нек разум буде командант страсти.
Можеш затворити очи и ћутати,
похотно ми у загрљај пасти,

али... Не сме се Рубикон прећи,
она невидљива црвена линија.
Нек' ћеш ми стопут ''желим те'' рећи,
не... Не смемо то, ни ти, ни ја...

Немам ја твојих деветнаест лета,
не могу ме наивне флоскуле тешити,
да све је живот, није смак света,
и како је, је ли, људски грешити...

Верујем ти, још увек си мала,
да кад порастеш бићеш финија.
Питање части или морала,
не... Не смемо то, ни ти, ни ја...

Баш због тога што сам ја велик,
добићу битку против порива.
Остаћу карактер чврст као челик,
а ти остани - непокорива...

Нема коментара:

Постави коментар