четвртак, 31. јануар 2019.

Твоје кад боли

Нисам лепио крила смолом да се лакше запале,
већ да полетим, најкраћим путем до тебе стигнем..
Руке раширио нисам да би ми очи заклапале,
већ да те ухватим око струка,
до неба дигнем..

Не сеци ми крила, руке не крши,
врео ми дах не називај млаким,
а ако почнеш - онда доврши,
убиј ме својим речима јаким,

па ме пореди, па ме повреди,
па реци да ниси мислила тако,
када ме убијеш, онда не вреди,
твоје кад боли, боли баш јако,
твоје кад боли.. боли баш јако..

Нисам да лакше се запале лепио крила смолом,
не, не желим судбину Икара и Дедала..
Већ да полетим, заувек се растанем са болом,
онога трена када ти будеш ми се предала..

Не крши ми руке, крила не сеци,
врео ми додир не називај лажним,
а  ако почнеш - до краја све реци,
убиј ме својим речима снажним..

Па ме пореди, па ме повреди,
ране ми посипај шакама соли,
када ме убијеш, онда не вреди,
твоје кад боли, јако боли,
твоје кад боли.. јако боли..

Нема коментара:

Постави коментар