уторак, 18. април 2017.

Доказ

Била је трешња на крају дворишта,
на чији врх сам се једини верао,
кад старији брат није био код куће
јер он ме је вичући терао.

Поновивши стопут да је с те трешње пао
и зарадио двоструки прелом.
Брига ме... Теби доказах,
нема храбријег на свету целом.

Била је река, по њој се зими
хватао лед, прозиран, танак...
По том сам леду једини ходао
умало плативши лудости данак!

Једва се скоком обале докопах
кад је почео лед да пуцкета.
Брига ме... Теби доказах,
нема храбријег диљем света.

Била је шума, густа и мрачна,
и шушкало се, препуна авети!
Кроз њу сам ноћу једини шетао,
нису ме спречили брижни савети

да може ме неко чудовиште појести,
бабарога, дрекавац, јети!
Брига ме... Теби доказах,
нема храбријег на планети.

Била је јесен.. .А ти, као ласта,
некуд далеко си се селила.
Свима си махала, једино мени
пољубац кришом уделила.

Брат ми је шапнуо, ако сам мушко,
сузе би ваљало скривати.
Брига ме... То да те волим,
не морам доказивати...

Брига ме... То да те волим,
то не морам доказивати...

Нема коментара:

Постави коментар