Грешка

Није то пољубац био, већ дашак ветра само...
Опрљио ти усне и то те збунило.
Нити шума постоји, нити смо били тамо,
све је то само сан, магновење, бунило!

Није то додир био длана и рамена голог.
Опали лист те окрзнуо - то све објашњава...
Нисам са тобом причао, био је то монолог,
од шетње са самим собом ми ципела прашњава.

Није то осмех био, титра ми усна горња,
тик из младости ране, давно претрпљен страх!
Није било ни звезда изнад Авалског торња,
нити је на твом врату преноћио мој дах...

Ничега није било...Пољупца, додира, смешка...
Ни леђа која сврбе, ни руке која чешка...
Ничега није било, признајем срца тешка,
све је то била заблуда, велика, велика грешка...